Ko je: Proleter?

Proleter: Značenje i analiza

U društveno-ekonomskom smislu, ovaj pojam označava člana sloja koji živi isključivo od svog rada. To je čovek koji nema sopstvena sredstva za proizvodnju — nema zemlju, nema fabriku, nema kapital iz koga bi ostvario prihod. Jedino što poseduje jeste sposobnost da radi, pa je upućen na to da svoju radnu snagu ustupa poslodavcu u zamenu za nadoknadu.

Kada se termin objašnjava, naglašavamo sledeće: osoba u ovoj društvenoj kategoriji zavisi od toga da joj neko obezbedi posao. Ona sama ne proizvodi robu na svom imanju niti pruža usluge na temelju privatnog vlasništva. Zato je njen položaj vezan za tržište rada.

U sociologiji se koristi da označi grupu koja je najbrojnija u savremenim industrijskim društvima i koja svojim radom pokreće ekonomiju.

Ovaj izraz se koristi i u širem smislu, kada se želi naglasiti pripadnost grupi koja nije privilegovana bogatstvom ili posedom. U svakodnevnom govoru može imati i simbolično značenje — kao opis jednostavnog, radnog čoveka, nekog ko zavisi od plodova svog truda.

Poreklo reči (istorijsko i etimološko poreklo)

Izraz potiče iz latinskog proletarius, a njegova osnova je reč proles, što znači „porod“. U antičkom Rimu, označavao je grupu siromašnih građana koji nisu posedovali imovinu i koji nisu doprinosili državnim prihodima. Kako nisu mogli da pruže materijalni doprinos, smatralo se da je njihova vrednost za zajednicu u tome što mogu da daju potomstvo.

Tokom 19. veka, u doba industrijske transformacije Evrope, termin dobija novo značenje. Počinje da označava radnike u industrijskim centrima — ljude koji nemaju svoje fabrike ni mehanizaciju, već žive isključivo od nadnice. To su radnici koji su došli iz ruralnih krajeva, napustili poljoprivredu i postali deo modernog gradskog društva.

Kroz vreme, značenje se proširilo. Ovaj izraz više nije vezan samo za fabričke radnike već za sve ljude koji nemaju sredstva da sopstveno organizuju proizvodnju i zavise od angažmana kod poslodavca. Danas se često koristi u analizama društvenih i ekonomskih procesa, jer označava širok i važan sloj stanovništva.

Proleter u društveno-ekonomskom sistemu

U okviru društvene strukture, ovaj sloj zauzima specifično mesto. Njegov položaj određuje činjenica da doprinosi radu, ali ne i odlučivanju o sredstvima pomoću kojih se rad obavlja. To je grupa koja stvara vrednost, ali ne upravlja procesom u kome se ta vrednost formira.

Jasnije se razume kroz nekoliko ključnih elemenata:

• živi od nadoknade za rad
• nema vlasnički udeo u sredstvima za proizvodnju
• ekonomska stabilnost zavisi od tržišta rada
• mogućnosti napredovanja određuju drugi, ne sopstveni kapital

U modernim ekonomijama, ovaj sloj obuhvata veoma različite profile — od fizičkih radnika do stručnih zanimanja koja takođe zavise od poslodavca. Zajedničko im je to što nemaju sredstva koja bi im omogućila nezavisno obavljanje posla.

Zbog svog položaja, često se govori o potrebi zaštite radnih prava, jasnih uslova rada i uređenih pravila koja obezbeđuju stabilnost i dostojanstvene uslove. Stabilno društvo zavisi upravo od toga da ljudi koji rade imaju predvidljive uslove života i adekvatnu sigurnost.

Pravna dimenzija pojma (radni odnosi i status)

U pravnom okruženju ovaj izraz se povezuje sa položajem radne snage u sistemu zaposlenja. Suština je u tome da osoba koja živi od svog rada ima niz zakonskih prava koja je štite u odnosu na poslodavca. Pravni okvir ne posmatra samo nadoknadu za rad već i uslove pod kojima se rad obavlja.

Da bi se jasnije razumela pravna dimenzija, ističu se sledeći elementi:

• ugovor o radu definiše obaveze i prava obe strane
• zaposleni ima pravo na sigurnost na radnom mestu
• postoje zakoni koji uređuju radno vreme, odmore i pauze
• radnik ima pravo na naknadu u slučaju povrede ili nezgode
• kolektivno organizovanje omogućava zajedničku zaštitu interesa

Ovaj koncept u pravu je povezan sa idejom da osoba bez sopstvenog kapitala ne može ravnopravno pregovarati s poslodavcem bez dodatne zaštite. Zato radno pravo uvodi obavezujuće norme kako bi se sprečile zloupotrebe i obezbedili osnovni standardi.
Pravni sistem naglašava i važnost poštovanja dostojanstva, jer rad nije samo ekonomska aktivnost već i osnovni način ostvarivanja životne sigurnosti.

Sinonimi i srodni termini

U svakodnevnoj komunikaciji koriste se različiti izrazi koji se približno odnose na isti društveni sloj, ali svaki ima svoje nijanse. Važno je razlikovati ih kako bi se razumelo šta se tačno želi reći.

Najčešće korišćeni srodni termini su:

• radnik – označava osobu koja obavlja određeni posao, ali ne mora nužno pripadati ekonomski ugroženom sloju
• nadničar – naglašava zavisnost od dnevne ili kratkoročne zarade
• radna snaga – širi izraz koji obuhvata sve ljude koji aktivno učestvuju u procesu stvaranja vrednosti
• radni sloj – opisuje grupu ljudi koja živi od prihoda koje ostvaruje radom
• radnička klasa – pojam koji se koristi u naučnim analizama društvenih struktura

Ovi termini se koriste kada je potrebno opisati životne uslove ljudi koji su ekonomski vezani za posao kod poslodavca. Važno je razumeti da nisu svi sinonimi potpuno identični, ali svi se odnose na grupu čiji je osnovni izvor prihoda rad, a ne vlasništvo.

Zanimljivosti o pojmu

Ovaj izraz ima bogatu istoriju i zanimljiv put razvoja kroz različita društva. Svaka epoha mu je davala novo značenje, pa danas predstavlja više od obične ekonomske oznake.

Nekoliko zanimljivih činjenica ističe se kao posebno značajnih:

• u antičkom Rimu ovaj sloj se smatrao korisnim pre svega zbog potomstva, a ne zbog imovine
• tokom industrijske revolucije termin je postao centralna tema društvenih analiza, jer su milioni ljudi napustili sela i zaposlili se u fabrikama
• postao je simbol socijalnih pokreta koji su tražili bolje radne uslove, kraće radno vreme i sigurnost
• u 20. veku često se koristio kao politički simbol, naročito u državama sa jakim radničkim organizacijama
• danas se sve više koristi u naučnim tekstovima kao neutralan opis položaja u ekonomiji, bez političkog značenja

Zanimljivo je i to da se izraz menjao u skladu sa razvojem tehnologije. Nekada se odnosio isključivo na fizičke radnike, dok danas obuhvata čitav spektar zanimanja — od fabričkog pogona do kancelarijskih poslova. Ono što ostaje isto jeste ekonomska zavisnost od rada, a ne od vlasništva.