Šta znači reč: Egalitarizam?

Egalitarizam: Značenje i analiza

Značenje pojma egalitarizam

Pojam se koristi da označi uverenje ili doktrinu koja zastupa jednakost svih ljudi. To znači da bi svako ljudsko biće, bez obzira na poreklo, pol, rasu, bogatstvo ili društveni status, trebalo da ima ista osnovna prava i dostojanstvo. U osnovi ovog pogleda nalazi se ideja da nijedna osoba nije vrednija od druge samim rođenjem ili okolnostima.

U svakodnevnom govoru, ovaj termin se često vezuje za borbu protiv nepravdi i privilegija. Ljudi koji podržavaju ovu ideju zalažu se za ravnopravnost u pristupu obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, zapošljavanju i političkom odlučivanju.

Važno je napomenuti da se ovde ne govori o apsolutnom izjednačavanju ljudi u svemu, već o tome da svi imaju jednake šanse i osnovne uslove za život, razvoj i dostojanstvo.

Etimologija i poreklo reči

Reč potiče iz francuskog jezika, tačnije od prideva égal što znači „jednak“. Sama osnova vodi poreklo iz latinskog jezika – od reči aequalis, koja takođe znači „ravan, jednak“.

Kao pojam u savremenom smislu, počela je da se koristi tokom 18. veka, u vreme velikih društvenih preokreta, naročito u kontekstu Francuske revolucije. Tada su pojmovi slobode, bratstva i jednakosti postali temelj novog političkog mišljenja, a reč je postepeno ušla i u druge jezike i društvene rasprave.

Etimološki gledano, koren reči jasno upućuje na značenje koje se kroz vekove zadržalo — težnju da svi ljudi imaju jednaka prava i vrednost pred zakonom, društvom i moralnim principima.

Istorijski razvoj egalitarističkih ideja

Ideja da su svi ljudi jednaki nije novijeg datuma. Ona se pojavljuje još u antičkim filozofijama, naročito u učenjima stoika, koji su verovali da sve ljude povezuje zajednički razum i dostojanstvo. Ipak, tada to nije bilo široko prihvaćeno, jer su društva bila strogo podeljena po staležima i robovlasničkim odnosima.

U srednjem veku, hrišćanstvo je donelo ideju o jednakosti pred Bogom, ali ne i pred društvom. Tek u periodu prosvetiteljstva dolazi do ozbiljnijih razmišljanja o društvenoj i političkoj jednakosti. Filozofi poput Žan-Žaka Rusoa počinju da pišu o „prirodnom stanju čoveka“ i potrebi da se uklone nepravedne razlike.

Francuska revolucija (1789) bila je ključna prekretnica. Tada se pojavljuje ideja da „svi građani treba da budu jednaki pred zakonom“. Ova misao se kasnije proširila kroz moderne demokratske sisteme i postala osnova mnogih savremenih zakona i ustava.

U 20. veku, borbe za građanska prava, žensku ravnopravnost i ukidanje rasne diskriminacije dodatno su učvrstile značaj ove ideje. Danas je to temelj mnogih međunarodnih dokumenata o ljudskim pravima.

Egalitarizam u filozofiji i politici

U filozofiji, ova ideja se odnosi na moralni princip koji kaže da su svi ljudi jednako vredni i da zaslužuju poštovanje bez obzira na lične karakteristike ili društveni položaj. Mnogi etički pravci polaze od pretpostavke da svaka osoba ima istu moralnu važnost i pravo na pravedan tretman.

U političkom smislu, naglasak je na jednakim pravima građana unutar jednog društva. To podrazumeva ravnopravan pristup obrazovanju, zdravstvu, radu, kao i jednakost pred zakonom. U demokratskim sistemima, ovaj pogled je osnova za izborno pravo, slobodu govora i učešće u javnom životu.

Neki od poznatih mislilaca koji su oblikovali ove ideje uključuju:

• Džon Rols – tvrdio je da društvene nejednakosti mogu biti prihvatljive samo ako koriste najugroženijima.
• Karl Marks – zagovarao je ukidanje klasnih razlika i pravedniju raspodelu dobara.
• Žan-Žak Ruso – verovao je da društvene razlike kvare prirodnu jednakost među ljudima.

Dakle, u teoriji, reč je o ideji pravednog društva. U praksi, primena zavisi od političke volje i kulturnog konteksta.

Vrste egalitarnog pristupa

U savremenom društvu razvilo se više oblika koji se odnose na različite aspekte ljudskog života. Neki od najvažnijih su:

• Politička jednakost – svi građani imaju ista prava glasa i jednak pristup političkim funkcijama. Niko ne bi smeo imati više političke moći samo zato što je bogat ili poznat.
• Ekonomska ravnoteža – teži se smanjenju velikih razlika u prihodima i imovini. Cilj nije da svi imaju isto, već da niko ne živi u krajnjem siromaštvu dok drugi imaju neograničeno bogatstvo.
• Socijalna ravnopravnost – podrazumeva ukidanje diskriminacije na osnovu pola, rase, veroispovesti, seksualne orijentacije i sličnih faktora. Ljudi treba da imaju jednake šanse bez obzira na lične osobine.
• Pravna jednakost – svi građani treba da budu jednaki pred zakonima i sudovima, bez obzira na društveni status.

Ove različite oblasti pokazuju da se težnja ka jednakosti može primenjivati na više nivoa. Neka društva postižu veće uspehe u jednoj oblasti, dok u drugima zaostaju.

Upoređenje sa drugim ideologijama

Da bi se bolje razumela priroda ovog uverenja, korisno je uporediti ga sa nekim drugim pravcima mišljenja:

• Meritokratija – smatra da bi ljudi trebalo da napreduju prema zaslugama, a ne prema rođenju ili bogatstvu. Slična je po tome što ne podržava privilegije, ali ipak prihvata razlike u nagrađivanju.
• Elitizam – suprotan je po tome što smatra da određeni pojedinci (npr. obrazovani, bogati ili talentovani) zaslužuju veći uticaj i bolji položaj u društvu.
• Komunizam – ima radikalniji pristup jednakosti i teži ukidanju privatne svojine i klasnih razlika. Iako se oslanja na slične vrednosti, u praksi je često nailazio na probleme sa slobodom pojedinca.
• Liberalizam – naglašava slobodu izbora, ali ne nužno i materijalnu ravnotežu. Može se uklapati s težnjom ka jednakosti, ali prioritet daje individualnim pravima.

Ova poređenja pomažu da se uvidi gde se pomenuta ideja uklapa u širi spektar društvenih i političkih stavova. Važno je razumeti da nijedna ideologija nije savršena, ali svaka nudi drugačiji odgovor na pitanje kako urediti društvo.

Primeri iz prakse i društva

U savremenim društvima, težnja ka jednakosti se ogleda u zakonima, obrazovanju, radnim pravima i socijalnim politikama. Ipak, primena tih ideja varira od zemlje do zemlje.

Na primer:

• U skandinavskim državama poput Norveške i Švedske, obrazovanje i zdravstvena zaštita su dostupni svima bez obzira na imovinski status.
• U mnogim zapadnim demokratijama, izborno pravo je zagarantovano svim punoletnim građanima, bez obzira na poreklo ili obrazovanje.
• Pokreti za prava manjina, poput afroameričkog pokreta u SAD-u ili borbe za rodnu ravnopravnost, pokazuju kako se zahtevi za pravičniji sistem prenose u stvarni život.

S druge strane, postoje društva u kojima zakoni zvuče jednako za sve, ali se u praksi prave razlike. To se dešava kada bogatiji ljudi lakše dolaze do pravde, boljih škola ili radnih mesta, iako bi svi trebalo da imaju ista prava.

U praksi je, dakle, pitanje da li se pravila sprovode, a ne samo da li postoje.

Kritike egalitarnog pristupa

Iako ideja o jednakosti deluje moralno ispravna, nije bez protivnika. Postoji više ozbiljnih kritika koje postavljaju važna pitanja.

Najčešće primedbe su:

• Umanjenje slobode – neki smatraju da preveliko izjednačavanje guši ličnu inicijativu i slobodu da se bude drugačiji ili uspešniji.
• Neprirodno izjednačavanje – kritičari tvrde da su ljudi po prirodi različiti i da je nefer očekivati da svi imaju iste rezultate, bez obzira na trud ili sposobnosti.
• Povećanje birokratije – pokušaji da se društvo izjednači kroz zakone često zahtevaju veliku administraciju, što može usporiti ili otežati funkcionisanje sistema.
• Rizik od pasivnosti – u nekim sistemima gde su svi uslovi izjednačeni, ljudi mogu izgubiti motivaciju za rad, jer se trud ne nagrađuje dovoljno.

Važno je razumeti ove kritike jer pomažu da se sagleda šira slika i da se pronađe ravnoteža između pravednosti i slobode.

Sinonimi, srodni i suprotni pojmovi

U jeziku se često koriste reči koje imaju slično ili suprotno značenje, a važno je znati razliku da bi se pojam pravilno razumeo.

Srodni pojmovi:

• Jednakost – osnovni smisao pojma, često korišćen u svakodnevnom govoru.
• Ravnopravnost – odnosi se na jednak tretman, naročito u pravnim i društvenim okvirima.
• Pravednost – označava pravično postupanje, ne nužno isto za sve, već u skladu s potrebama.

Suprotni pojmovi:

• Elitizam – ideja da pojedini slojevi društva imaju veću vrednost ili pravo na odlučivanje.
• Hijerarhija – društvena ili institucionalna podela na više i niže pozicionirane grupe.
• Diskriminacija – nejednako postupanje prema ljudima na osnovu ličnih osobina ili pripadnosti.

Razumevanje ovih termina pomaže da se tačno uoči gde leži granica između borbe za jednakost i preteranog pojednostavljivanja društva.

Zanimljivosti i zaključak

Zemlje koje se smatraju među najuređenijima na svetu, kao što su Danska i Finska, često su upravo one koje u praksi primenjuju principe društvene jednakosti. U tim državama razlike u prihodima su manje, a poverenje među ljudima veće.

Još jedna zanimljivost: mnogi ustavi u svetu uključuju načela koja proklamuju jednakost građana, ali stvarni život često pokazuje koliko je teško tu ideju sprovoditi dosledno.

Na kraju, važno je razumeti da ideja o jednakim pravima ne znači da svi treba da žive isto, već da svako ima pravo na dostojanstvo, priliku i pošten tretman. Ovaj pogled nije ni nova ni savršena ideja, ali i dalje ostaje jedna od ključnih tema u razvoju savremenog društva.