Značenje reči: Osećanje – Osećajan

Osećanje – Osećajan: Značenje i analiza

Šta znači reč: osećanje – osećajan?

Pojam osećanje najčešće povezujemo sa unutrašnjim doživljajem – nečim što se ne vidi spolja, ali se snažno doživljava iznutra. To može biti radost, tuga, stid, ljubav, ponos, strah, zahvalnost… Sve to spada u svet emocija, ali i u širi doživljaj sebe i sveta.

Imenica osećanje može da označava:

1. Emocionalno stanje
   Na primer, radost, tuga, strah, ljubomora – sve su to različita osećanja. Ona dolaze i prolaze, mogu biti blaga ili intenzivna.
2. Opšti unutrašnji utisak ili „predosećaj“
   Neko može reći: „Imam čudno osećanje u vezi sa ovim.“ Tu se ne misli na konkretnu emociju, već na intuitivni doživljaj, utisak koji nije racionalno objašnjen.
3. Moralni ili vrednosni odnos prema nečemu
   Kada kažemo „osećanje odgovornosti“, „osećanje dužnosti“ ili „osećanje krivice“, mislimo na unutrašnji odnos prema sopstvenim postupcima, ljudima ili vrednostima.
4. Senzorni doživljaj
   U širem smislu, reč može da se spoji i sa čulima: „osećanje bola“, „osećanje hladnoće“, „osećanje dodira“. Ovde se prepliću fizički i emocionalni doživljaji.

Pridev osećajan opisuje osobu ili stanje:

1. Osoba koja intenzivno proživljava emocije
   Osećajna osoba duboko reaguje na tuđu sreću ili patnju, lako se rastuži ili obraduje, nije ravnodušna.
2. Osoba sklona empatiji
   Kada nekoga nazovemo osećajnim, često mislimo da ume da razume tuđe emocije, da pokazuje brigu i saosećanje.
3. Stil, ton ili izraz prepun emocija
   Možemo reći: „To je vrlo osećajno napisana pesma“ – znači da je tekst ispunjen toplinom, nežnošću ili tugom.

Važno je razumeti da ovaj pojam obuhvata i unutrašnji svet pojedinca i način na koji reaguje na spoljašnji svet, ljude i događaje.

Poreklo reči: osećanje – osećajan

Reč osećanje potiče od glagola osećati / osetiti. To je staroslovenskog, odnosno praslovenskog porekla i vezano je za ideju opažanja i doživljavanja.

U najranjem smislu, ovaj glagol je označavao:

• doživljavanje putem čula – dodir, hladnoća, toplota, bol;
• unutrašnji doživljaj – ono što se „ne vidi“ spolja, ali se snažno proživljava.

Kroz vreme se značenje proširilo sa čistog fizičkog doživljaja (npr. „osećati hladnoću“) na složene psihičke i emocionalne procese („osećati tugu“, „osećati ljubav“).

Struktura:

• os- / o- : prefiks koji u slovenskim jezicima često naglašava radnju ili ukazuje na rezultat (slično kao kod glagola osvestiti, obratiti, obuhvatiti).
• -ećati / -etiti: glagolska osnova povezana sa opažanjem, doživljavanjem.

Od glagola osećati nastaje imenica osećanje (radnja / stanje / rezultat onoga što se oseća) i pridev osećajan (onaj koji ima ili ispoljava mnogo osećanja).

Zanimljivo je da u drugim jezicima često postoji slična podela:

• latinski: sentire → sensus (osećaj, smisao)
• engleski: feeling (osećaj) i sensitive (osetljiv, emotivan)
• francuski: sentiment (osećanje, stav).

Iako su to različite jezičke porodice, u svim ovim slučajevima vidimo jednu istu nit: spajanje opažanja, unutrašnjeg doživljaja i emocionalne reakcije.

U srpskom jeziku postoji i varijanta osjećanje / osjećajan u ijekavskom govoru (npr. u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori), dok je osećanje / osećajan oblik u ekavskom izgovoru (Srbija, deo dijaspore).

Upotreba reči: osećanje – osećajan u govoru

Ove reči se koriste u vrlo širokom spektru situacija, od svakodnevnog razgovora, preko književnosti, do psihologije i filozofije.

Možemo ih posmatrati kroz nekoliko tipičnih upotreba:

1. Opis emocionalnog stanja
   • „Preplavilo ga je snažno osećanje sreće.“
   • „Imam neko neobjašnjivo osećanje nelagode.“

Ovde se govori o unutrašnjem stanju koje utiče na raspoloženje i ponašanje.

1. Opis karaktera i ličnosti
   • „Ona je vrlo osećajna i lako se rasplače na tužan film.“
   • „Nije hladan, samo ne pokazuje uvek svoja osećanja.“

Pojam se koristi da opiše koliko neko dopušta emocijama da se ispolje i koliko je otvoren prema tuđim doživljajima.

1. Moralni i vrednosni aspekt
   • „Osećanje dužnosti ne dozvoljava mu da odustane.“
   • „Muči ga osećanje krivice zbog onoga što je uradio.“

Tu se reč koristi za unutrašnji moralni glas koji procenjuje sopstvene postupke.

1. Intuicija i „šesto čulo“
   • „Imam osećanje da nešto ovde nije u redu.“
     Ovaj vid upotrebe naglašava unutrašnji signal koji nije uvek logički objašnjiv, ali utiče na odluke.
2. Opis umetničkog izraza
   • „Pesma je napisana vrlo osećajno.“
   • „Glumac je ulogu odigrao sa mnogo osećanja.“

Ovde se ističe emotivna dubina, toplina, nežnost, patnja – sve ono što umetničko delo čini živim i uverljivim.

1. Psihološki i stručni kontekst
   U psihologiji i psihoterapiji često se govori o prepoznavanju, prihvatanju i izražavanju osećanja, o emocionalnoj pismenosti, o potisnutim osećanjima, emocionalnim povredama itd.

Kada se pridev osećajan koristi za ljude, on može imati pozitivnu, ali ponekad i ambivalentnu nijansu. Pozitivno – u smislu empatije i topline. Ali ponekad može da nagovesti i preteranu emotivnost, ranjivost, sklonost da se „sve prima k srcu“.

Sinonimi i antonimi

1. Sinonimi za osećanje

U zavisnosti od konteksta, mogu se koristiti različite reči:

1. Emocija – neutralna, stručno obojena reč, pogodna za psihološki kontekst.
2. Raspoloženje – naglašava stanje koje traje neko vreme (dobro, loše, promenljivo raspoloženje).
3. Doživljaj – šira reč, obuhvata i misli, i utiske, i emocije.
4. Utisak – više naglašava rezultat susreta sa nečim (osoba, mesto, događaj).
5. Predosećaj – specifičan vid unutrašnjeg osećanja koje se odnosi na ono što tek dolazi.
6. Senzacija / osećaj (u fizičkom smislu) – kada je reč o bolu, hladnoći, dodiru.

Svaki od ovih sinonima nosi svoju nijansu, pa ih ne treba mehanički zamenjivati, već birati prema tome šta konkretno želimo da naglasimo.

2. Sinonimi za osećajan

1. Emotivan – naglašava snažno proživljavanje emocija.
2. Osetljiv – ukazuje na lako ranjavanje, ali i na suptilnost u doživljavanju.
3. Saosećajan – ističe sposobnost saosećanja sa drugima, empatiju.
4. Nežan – naglašava blagu, toplu emocionalnu prirodu.
5. Empatičan – preuzeto iz psihološke terminologije, opisuje osobu koja ume da se uživi u tuđe stanje.

3. Antonimi

Za imenicu:

1. Ravnodušnost – odsustvo reakcije, nezainteresovanost za dešavanja i ljude.
2. Bezosеćajnost – tvrdoća, nedostatak saosećanja, ponekad i surovost.

Za pridev:

1. Bezosеćajan – osoba koja ne pokazuje ili ne doživljava toplinu i empatiju.
2. Hladan – emocionalno distanciran, rezervisan.
3. Neosetljiv – ne obraća pažnju na tuđu patnju, ponekad i na sopstvenu.

Ove suprotne reči često se koriste i kao moralna ocena nečijeg ponašanja.

Primeri upotrebe u rečenicama (10 primera)

1. Kada je pročitala pismo, preplavilo je osećanje duboke zahvalnosti.
2. U njenom glasu čulo se osećanje razočaranja, iako je pokušavala da ga prikrije.
3. Celog dana ga je pratilo neko neobično osećanje nelagode koje nije umeo da objasni.
4. Tokom koncerta publiku je povezalo isto osećanje oduševljenja i pripadnosti.
5. On je veoma osećajan čovek i dugo pamti i lepe i teške trenutke.
6. Njeno osećajno obraćanje dirnulo je prisutne više od bilo kakvih formalnih reči.
7. U tišini sobe polako ga je stizalo osećanje krivice zbog donete odluke.
8. Pesma je napisana toliko osećajno da se mnogi prepoznaju u njenim stihovima.
9. U njegovom pogledu pojavilo se novo osećanje poštovanja prema ljudima koje je ranije potcenjivao.
10. Iza grube spoljašnjosti krila se osoba izuzetno osećajne i brižne prirode.

Zanimljivosti

1. Ekavsko i ijekavsko variranje
   U različitim govorima našeg jezika ista reč može se javiti kao osećanje ili osjećanje. Razlika je u izgovoru i pravopisu, ali značenje ostaje potpuno isto.
2. Granica između tela i duše
   Ovaj pojam je zanimljiv jer stoji na granici fizičkog i psihičkog. Može označavati bol u stomaku, ali i bol zbog izdaje. To pokazuje koliko je naš unutrašnji svet povezan sa telom.
3. Razlika između „osećanja“ i „razuma“
   U filozofiji i psihologiji se često razmatra odnos između emocionalnog i racionalnog dela ličnosti. Osećanja daju boju iskustvu, dok razum daje strukturu. Kada su u sukobu, čovek često doživljava unutrašnji nemir.
4. Umetnost kao prostor za izražavanje
   Književnost, muzika, film i slikarstvo najčešće se opisuju upravo ovim pojmom – koliko „nose“ emocije, koliko bude skrivena osećanja u onome ko posmatra ili sluša.
5. Savremena psihologija i „rad sa osećanjima“
   Danas se sve više govori o emocionalnoj pismenosti – sposobnosti da osoba prepozna, imenuje i na zdrav način izrazi ono što proživljava. Reč o kojoj govorimo zauzima centralno mesto u tom procesu.

Zaključak

Pojmovi osećanje i osećajan upućuju na samu suštinu unutrašnjeg života čoveka. Kroz njih opisujemo:

• kako doživljavamo svet,
• kako reagujemo na ono što nam se dešava,
• koliko smo otvoreni prema tuđoj patnji i radosti,
• na koji način povezujemo telo, misli i emocije.

Razumevanje ovih reči nije važno samo zbog jezika, već i zbog svakodnevnog života. Onaj ko ume da prepozna sopstvena osećanja, lakše se snalazi u odnosima, bolje razume svoje reakcije i lakše prihvata tuđe granice i potrebe.