Značenje reči: Gotovan

Gotovan: Poreklo, značenje, upotreba i primeri

Šta znači reč „gotovan“?

Reč gotovan označava osobu koja voli da koristi plodove tuđeg rada, ali sama ne želi mnogo da se potrudi. To je čovek koji rado dolazi „na gotovo“: kada je posao već obavljen, kada je sto već postavljen, kada je plan već napravljen, kada su drugi uložili vreme, trud i odgovornost. Zato se ova reč najčešće koristi kao blago do oštro pogrdan izraz za neradnika, lenjivca, parazita ili osobu koja izbegava obaveze, ali ne izbegava korist.

Važno je odmah napraviti jednu finu razliku. Nije svaki lenj čovek nužno gotovan. Lenj čovek može jednostavno nemati volju da radi. Gotovan je, međutim, često povezan sa iskorišćavanjem tuđeg rada. On ne samo da ne radi, nego očekuje da drugi rade za njega. U toj nijansi leži prava snaga ove reči.

Kada za nekoga kažemo da je gotovan, obično ne mislimo samo da je spor, neorganizovan ili umoran. Mislimo da ima naviku da se priključi tek onda kada je najteži deo završen. Takva osoba ume da se pojavi kada treba jesti, slaviti, podeliti dobit ili uživati u rezultatu, ali je nema kada treba nositi, spremati, učiti, kopati, čistiti, planirati ili preuzeti odgovornost.

U svakodnevnom govoru ova reč može imati nekoliko nijansi značenja:

1. Osoba koja želi korist bez truda
   Ovo je osnovno značenje. Takav čovek bi rado dobio rezultat, ali ne bi učestvovao u radu koji vodi do tog rezultata. Na primer, u grupnom poslu on se pojavi tek na kraju, kada treba potpisati projekat ili primiti pohvalu.
2. Osoba koja čeka da joj sve bude pripremljeno
   Ovde se naglašava ideja „doći na gotovo“. Takav čovek ne želi da učestvuje u pripremi, organizaciji ili rešavanju problema. On čeka da drugi urade pripremni deo, a zatim se uključi kada je sve spremno.
3. Neradnik ili zabušant
   U ovom značenju reč se približava izrazima kao što su lenjivac, neradnik, zabušant ili besposličar. Ipak, gotovan ima dodatnu notu: nije samo neko ko ne radi, nego neko ko se oslanja na to da će drugi raditi umesto njega.
4. Parazitski tip ponašanja
   U oštrijem govoru, ova reč može označiti osobu koja živi na račun drugih. To ne mora uvek značiti bukvalno materijalno izdržavanje; može biti i emocionalno, porodično, poslovno ili društveno iskorišćavanje.
5. Komotna osoba u kućnom ili porodičnom kontekstu
   U blažem tonu, može se reći za člana porodice koji nikada ne postavlja sto, ne sprema za sobom i ne pomaže, ali se uvek prvi pojavi kada je ručak spreman. Tada izraz može zvučati kritički, ali i pomalo šaljivo.

Poreklo reči „gotovan“

Reč gotovan je povezana sa pridevom „gotov“, koji znači završen, spreman, pripremljen ili doveden do kraja. Iz tog osnovnog značenja razvila se ideja osobe koja želi da dođe do nečega što je već gotovo, bez učestvovanja u samom procesu pripreme.

U jeziku se često događa da se od prideva, glagola ili imenica stvaraju nazivi za osobe prema njihovoj osobini ili ponašanju. Tako od „gotov“ nastaje predstava o čoveku koji voli „gotovo“, odnosno koji ne voli put do rezultata, već samo sam rezultat. U tom smislu, reč ne opisuje samo osobu nego i njen odnos prema radu: ona preskače trud, a želi korist.

Sufiks „-an“ u ovakvim rečima može doprineti stvaranju imenice koja označava nosioca određene osobine. U narodnom jeziku, takve reči često nastaju vrlo slikovito. Ljudi posmatraju ponašanje, zatim mu daju kratak, pamtljiv naziv. Tako se od izraza „doći na gotovo“ lako razvija lik čoveka koji je uvek tu kada je sve već sređeno. Taj čovek postaje — gotovan.

Posebno je zanimljivo to što ova reč ne potiče iz neke daleke, apstraktne oblasti, nego iz svakodnevnog iskustva. Svaka zajednica poznaje osobu koja se izmakne kada treba raditi, a pojavi se kada treba uživati. Zato je reč opstala u govoru: ona imenuje ponašanje koje ljudi lako prepoznaju.

Možemo zamisliti njenu stariju upotrebu u seoskom, porodičnom ili zanatskom okruženju. U takvim sredinama rad je bio vidljiv i zajednički: neko ore, neko mesi, neko nosi vodu, neko loži vatru, neko čisti, neko priprema alat. Ako se neko stalno sklanjao od tih poslova, ali se pojavljivao za trpezom ili pri podeli dobiti, zajednica bi ga brzo označila podrugljivom rečju. Upravo u takvim okolnostima ovakvi izrazi dobijaju snagu.

Zato poreklo ove reči nije samo gramatičko, već i kulturno. Ona nam pokazuje kako je narod posmatrao rad, zajedništvo i pravednu raspodelu obaveza. U tradicionalnom shvatanju, nije bilo lepo da čovek uživa u tuđem radu ako sam nije doprineo. Takvo ponašanje se smatralo nepoštenim, sramotnim ili barem nepristojnim. Reč je, dakle, nastala iz potrebe da se takav tip čoveka jasno imenuje.

Danas se ona i dalje razume, iako se društvene okolnosti menjaju. Nekada se mogla odnositi na nekoga ko neće da radi u polju ili kući, a danas se može odnositi na osobu koja ne učestvuje u timskom projektu, ne priprema prezentaciju, ne doprinosi porodičnim obavezama ili živi od tuđe odgovornosti. Osnovna slika ostaje ista: neko drugi se potrudio, a on bi da uživa u gotovom.

Upotreba reči u govoru

Reč se koristi u svakodnevnom, razgovornom i često kritičkom tonu. Nije neutralna. Kada nekoga nazovemo gotovanom, mi već iznosimo sud o njegovom ponašanju. Zato je treba koristiti pažljivo, jer može zvučati uvredljivo.

Učiteljski rečeno: ova reč ne opisuje samo radnu naviku, nego i karakter u određenoj situaciji. Ona kaže da neko izbegava trud, ali ne izbegava korist. Upravo zbog toga ima jaču moralnu boju od obične reči „lenj“.

Najčešći konteksti upotrebe su:

1. Porodični život
   U porodici se ova reč može upotrebiti za osobu koja ne pomaže u kućnim poslovima, ali očekuje da sve bude spremno. Na primer, neko ne kuva, ne pere sudove, ne sprema sto, ali se prvi pojavi za ručkom.
2. Posao i timski rad
   U poslovnom okruženju može se reći za kolegu koji izbegava zadatke, ali želi zasluge. Takav čovek ne učestvuje u pripremi, ne preuzima odgovornost, ali rado stoji u prvom redu kada se deli priznanje.
3. Škola i učenje
   U školskom kontekstu, izraz se može odnositi na učenika koji ne radi na grupnom zadatku, ali želi da njegovo ime bude napisano među autorima rada. Naravno, u javnom obraćanju bolje je koristiti blaže izraze, jer je reč prilično oštra.
4. Društvo i prijateljstvo
   U društvu se može čuti za osobu koja nikada ne organizuje, ne plaća, ne pomaže, ali uvek koristi ono što drugi pripreme. Na primer, ne donese ništa na zajedničko okupljanje, ali očekuje da za njega svega ima.
5. Politički i društveni komentar
   Reč se ponekad koristi i u širem smislu, za ljude ili grupe koje žive na račun tuđeg rada. Tada dobija oštriji, gotovo moralno-politički ton.
6. Šaljiva upotreba
   Ponekad se koristi i u šali, naročito među bliskim ljudima. Na primer, ako neko dođe baš u trenutku kada je kafa skuvana, domaćin može reći: „E, baš si pravi gotovan!“ U takvom tonu reč ne mora biti teška uvreda, već blaga zadirkivačka opaska.

Treba obratiti pažnju i na gramatičke oblike. U muškom rodu kažemo gotovan, u ženskom gotovanka, a u množini gotovani ili gotovanke. Ipak, oblik gotovanka je ređi i može zvučati razgovorno ili regionalno, dok je muški oblik mnogo poznatiji i češći.

Reč se može koristiti i uz prideve koji pojačavaju značenje: pravi gotovan, običan gotovan, veliki gotovan, lenji gotovan. Međutim, u dobrom stilu nije potrebno preterivati. Sama reč je dovoljno slikovita.

Sinonimi i antonimi

Sinonimi su reči sličnog značenja, ali nijedan sinonim ne pokriva uvek potpuno isto značenje. Kod ove reči posebno je važno razumeti nijanse.

1. Neradnik
   Ovo je najbliži i najneutralniji sinonim. Označava osobu koja ne radi ili izbegava rad. Ipak, neradnik ne mora nužno da koristi tuđi trud; gotovan obično ima baš tu dodatnu nijansu.
2. Lenjivac
   Označava osobu koja je lenja. Ovaj sinonim naglašava osobinu, a ne nužno društveno ponašanje. Lenjivac može biti pasivan, dok gotovan često aktivno očekuje korist od drugih.
3. Zabušant
   To je osoba koja izbegava obaveze, naročito u poslu ili zajedničkom zadatku. Ova reč je vrlo bliska u kontekstu škole, firme ili kolektivnog rada.
4. Besposličar
   Označava čoveka koji nema posla ili provodi vreme bez korisnog rada. Može biti blaži izraz, jer ne mora uvek nositi ideju iskorišćavanja.
5. Parazit
   Ovo je oštriji sinonim. Koristi se kada želimo da naglasimo da neko živi na račun drugih. U svakodnevnom govoru može zvučati uvredljivo, pa ga treba koristiti oprezno.
6. Lezilebović
   Razgovorna, slikovita reč za onoga koji lenčari i živi bez rada. Ima narodski prizvuk i često se koristi u oštroj, ali ponekad i šaljivoj kritici.
7. Džabalebaroš
   Žargonski izraz za osobu koja bi da živi „za džabe“, bez rada i zasluge. Ova reč je neformalna i nije pogodna za ozbiljan stil, osim ako se namerno želi postići razgovorni ton.

Antonimi su reči suprotnog značenja. Kod ove reči antonimi označavaju osobu koja radi, doprinosi i ne beži od obaveza.

1. Radnik
   U najširem smislu, osoba koja radi i ulaže trud. Ovo je osnovna suprotnost.
2. Vredan čovek
   Ovaj izraz ne znači samo da neko radi, nego i da ima pozitivan odnos prema obavezama. Vredan čovek ne čeka da drugi sve završe.
3. Marljivac
   Označava osobu koja redovno, pažljivo i istrajno radi. To je vrlo jasna suprotnost osobi koja želi sve gotovo.
4. Trudbenik
   Pomalo svečanija reč za čoveka koji radi i doprinosi. Danas se ređe koristi u običnom govoru, ali lepo pokazuje suprotnu vrednost.
5. Odgovorna osoba
   Ovo je savremeniji antonim u širem smislu. Odgovorna osoba preuzima svoj deo posla i ne prebacuje teret na druge.
6. Domaćin
   U tradicionalnom značenju, domaćin je čovek koji vodi računa, radi, organizuje i ne beži od obaveza. U tom smislu stoji nasuprot osobi koja samo čeka gotov rezultat.

Primeri rečenica

1. On bi da svi rade, a da se on samo pojavi na kraju — pravi gotovan.
2. Nemoj biti gotovan, nego pomozi da spremimo sto pre nego što gosti dođu.
3. Sa takvim gotovanom teško je deliti posao, jer uvek pronađe izgovor da ništa ne uradi.
4. U firmi su ga smatrali gotovanom, pošto nikada nije preuzimao teže zadatke.
5. Nije problem što je umoran, nego što se ponaša kao gotovan kad god treba pomoći.
6. O takvim gotovanima se brzo pročuje da vole tuđi trud više nego sopstveni rad.
7. Njoj su zamerali da je prava gotovanka, jer se uvek pojavljivala tek kada je sve bilo završeno.
8. Ne želim da ispadnem gotovan, zato ću doći ranije i pomoći oko pripreme.
9. Sa gotovanima treba biti oprezan u grupnom radu, jer često preuzmu zasluge bez stvarnog doprinosa.
10. Otac mu je govorio da od gotovana nikada ne postaje domaćin dok ne nauči da radi za sebe i za druge.

Zanimljivosti

Jedna od zanimljivih stvari u vezi sa ovom rečju jeste njena slikovitost. Ona u sebi nosi celu malu scenu: neko sedi po strani, čeka da drugi završe posao, a zatim prilazi kada je sve spremno. Zbog toga je lako razumljiva čak i kada je čujemo prvi put. Dovoljno je da znamo reč „gotovo“ i već možemo naslutiti značenje.

Druga zanimljivost je da ova reč govori mnogo o narodnom shvatanju pravednosti. U tradicionalnim zajednicama rad je bio merilo poštovanja. Čovek koji ne doprinosi, a traži korist, nije bio samo lenj; on je narušavao ravnotežu zajednice. Zato su za takve osobe nastajali jaki, pamtljivi izrazi.

Treća zanimljivost je razlika između šale i uvrede. U krugu porodice ili prijatelja, ova reč može biti izgovorena uz osmeh. Na primer, neko dođe baš kada je ručak iznet, pa mu domaćin šaljivo kaže da je došao na gotovo. Ali u ozbiljnom razgovoru, naročito na poslu ili pred drugim ljudima, ista reč može zvučati vrlo neprijatno. Kontekst je, dakle, presudan.

Četvrta zanimljivost je da se ova reč može povezati sa izrazom „doći na gotovo“. Taj izraz je veoma važan za razumevanje značenja. Ne radi se samo o tome da je neko lenj, nego da dolazi onda kada je trud već uložen. U tome je glavna razlika između obične lenjosti i gotovanskog ponašanja.

Peta zanimljivost je da reč ima i vaspitnu funkciju. Kada stariji kažu mlađem: „Nemoj biti gotovan“, oni mu ne objašnjavaju samo jednu reč. Oni mu prenose pravilo ponašanja: ne čekaj da drugi sve urade, ne uzimaj samo korist, učestvuj, pomozi, doprinesi. Zato ova reč pripada i jeziku svakodnevice i jeziku životnih pouka.

Zaključak

Reč gotovan označava osobu koja želi da uživa u rezultatima, ali ne želi da učestvuje u trudu koji do tih rezultata vodi. Njeno značenje je povezano sa pridevom „gotov“ i sa slikom čoveka koji dolazi tek kada je sve već pripremljeno. Zato ova reč nije samo naziv za lenjivca, već za osobu koja se oslanja na tuđi rad.

U govoru se koristi najčešće kritički, ponekad šaljivo, ali gotovo nikada potpuno neutralno. Ona nosi jasnu poruku: u zajednici nije pošteno samo uzimati, a ništa ne doprinositi. Upravo zbog toga je ova reč i danas živa, razumljiva i korisna. Kratka je, narodna, slikovita i veoma precizna.

Kada je koristimo, treba voditi računa o tonu. Među bliskim ljudima može zvučati kao šala, ali u ozbiljnom razgovoru može biti uvreda. Ipak, kao jezička pojava, ona lepo pokazuje kako narod ume jednom rečju da opiše čitav karakter, naviku i odnos prema radu.