Šta znači reč: Kurikulum?

Kurikulum: Poreklo, značenje, upotreba i primeri

Šta znači pojam „kurikulum“?

Reč kurikulum koristi se u obrazovnom kontekstu i označava plan i program obrazovanja, odnosno strukturu i sadržaj učenja koji je unapred određen i sistematski organizovan. Njegova svrha je da vodi obrazovni proces, usmerava nastavne aktivnosti i obezbeđuje ciljeve i standarde koje učenici treba da dostignu tokom školovanja.

Drugim rečima, to je temeljni dokument ili skup dokumenata koji odgovara na pitanja:

1. Šta se uči? (sadržaj)
2. Zašto se to uči? (obrazovni ciljevi)
3. Kako se uči? (metodologija nastave)
4. Kada se uči? (raspored i redosled)
5. Kako se procenjuje naučeno? (evaluacija i ocenjivanje)

U zavisnosti od nivoa obrazovanja i sistema (nacionalnog, regionalnog ili školskog), ovaj koncept može da obuhvati širok spektar elemenata — od predmeta, nastavnih jedinica i nastavnih metoda, do vrednosnih ciljeva, kompetencija i veština koje učenici treba da razviju.

U savremenoj pedagogiji, pojam se ne odnosi samo na suvu listu tema, već uključuje:

• formalni deo (zvaničan plan i program),
• skriveni kurikulum (neformalni uticaji, stavovi, vrednosti koje se prenose nenamerno),
• izvedeni kurikulum (ono što se stvarno realizuje u učionici, u praksi),
• ocenjivani kurikulum (ono što se proverava i ocenjuje).

Zbog toga se često koristi kao sveobuhvatan termin koji oslikava celokupno obrazovno iskustvo učenika u jednom sistemu.

Poreklo reči: kako je nastala reč „kurikulum“?

Reč kurikulum potiče iz latinskog jezika, od reči “curriculum”, što znači trka, tok, putanja, kurs, odnosno nešto što se „pretrčava“ ili prelazi. Sam glagol currere znači „trčati“, što se u simboličkom značenju prenosi na ideju „puta učenja“ kroz koji učenik „trči“ ili prolazi.

U srednjem veku, ovaj termin se počeo upotrebljavati u akademskim krugovima kako bi označavao niz predavanja ili redosled kurseva koje student treba da pohađa da bi završio određeni studijski program.

U savremenom značenju, naročito tokom 20. veka, pojam se širi i uključuje ne samo sadržaj koji se uči, već i načine poučavanja, ciljeve, vrednosti i evaluaciju. Ključnu ulogu u širenju i popularizaciji ovog pojma imale su obrazovne reforme u Sjedinjenim Američkim Državama i zapadnoj Evropi, naročito u okviru savremenih pedagoških teorija koje teže individualizovanom učenju i kompetencijama umesto prostog pamćenja podataka.

Kako i kada se koristi ovaj pojam?

U svakodnevnom govoru, pojam kurikulum se najčešće koristi u obrazovnim, pedagoškim i akademskim kontekstima. On je standardna terminološka jedinica u dokumentima kao što su: strategije obrazovanja, zakoni o školstvu, pravilnici o ocenjivanju, priručnici za nastavnike i planovi nastave.

Upotreba može biti:

1. Formalna – u zvaničnim dokumentima, zakonima, obrazovnim politikama.
2. Stručna – u analizama obrazovnog sistema, istraživanjima i izveštajima.
3. Učionička – kada nastavnici planiraju i sprovode nastavu.
4. Kritička – kada se procenjuje da li plan i program odgovaraju potrebama društva, tržišta rada ili razvoja učenika.

U zavisnosti od jezika i konteksta, može se koristiti i kao deo izraza poput:

• nacionalni kurikulum
• školski kurikulum
• fleksibilni kurikulum
• alternativni kurikulum
• skriveni kurikulum

Sinonimi i antonimi

Sinonimi (rečima sličnog značenja):

1. Nastavni plan i program – najčešći domaći izraz koji se koristi kao zamena.
2. Obrazovni program – kada se naglašava širi kontekst celokupnog obrazovanja.
3. Program nastave – uži oblik, vezan samo za nastavne aktivnosti.
4. Koncepcija učenja – u savremenim teorijama koje uključuju pedagoške principe.

Antonimi (rečima suprotnog značenja):

Direktan antonim ne postoji u potpunom smislu, ali konceptualno se suprotstavlja pojmovima kao što su:

1. Stihijsko učenje – spontano, bez plana i cilja.
2. Neorganizovana edukacija – bez jasnih ciljeva, strukture i evaluacije.
3. Slučajno znanje – koje nije sistematski usvojeno.

Primeri upotrebe u rečenicama

U sledećim rečenicama, ključna reč je označena punomasno, kako bi bila jasno vidljiva u različitim oblicima i kontekstima:

1. Ministarstvo prosvete donelo je novi kurikulum za osnovne škole.
2. Učitelji su obučeni da pravilno primene kurikulum u skladu sa individualnim potrebama učenika.
3. Tokom reforme, stari kurikulumi su zamenjeni savremenim i interaktivnim metodama.
4. Nastavni plan se više ne oslanja isključivo na sadržaj, već i na ciljeve kurikuluma.
5. Direktorka škole se pohvalila inovativnim pristupom u sprovođenju školskog kurikuluma.
6. Kada se kurikulum ne prilagodi realnim potrebama društva, dolazi do raskoraka između obrazovanja i tržišta rada.
7. Profesor je kritikovao nametnuti kurikulum, smatrajući ga zastarelim.
8. Učenici su kroz skriveni kurikulum naučili i društvene vrednosti, mimo formalne nastave.
9. Prvi razredi osnovne škole imaju najfleksibilniji kurikulum, upravo zbog važnosti ranog razvoja.
10. Planiranje godišnjeg kurikuluma podrazumeva saradnju svih nastavnika iz kolektiva.

Zanimljivosti o pojmu

• Termin nije prevodiv jednom rečju na mnoge jezike — dok u engleskom, španskom, nemačkom i srpskom postoji kao pozajmljenica, mnogi jezici koriste složene izraze kao zamenu.
• U nekim zemljama postoji “kurikulum slobode” – pristup gde učenici samostalno biraju šta i kako žele da uče.
• Postoje tzv. skriveni kurikulumi – stvari koje se ne uče kroz udžbenike, ali se prenose stavovima, ponašanjima i atmosferom u školi.
• Neki filozofi obrazovanja tvrde da svaki kurikulum nosi i ideološku poruku – on ne prenosi samo znanje, već i vrednosti društva koje ga je osmislilo.
• Kurikulumi u Skandinaviji, naročito u Finskoj, poznati su po naglašenoj kreativnosti, fleksibilnosti i emocionalnoj pismenosti – što je jedan od razloga njihovog uspeha.

Zaključak

Kao što smo videli, kurikulum nije samo spisak lekcija, već dinamičan obrazovni okvir koji oslikava filozofiju, ciljeve i praksu jednog obrazovnog sistema. Razumevanje ovog pojma od suštinskog je značaja kako za nastavnike i obrazovne radnike, tako i za roditelje i učenike.

Svaka promena u društvu zahteva i promenu u obrazovanju — a svaki novi kurikulum predstavlja pokušaj da se odgovori na potrebe vremena, tržišta i čoveka kao bića koje uči celog života.

Ako učenje posmatramo kao put, onda je kurikulum mapa tog puta – sa svim stanicama, raskrsnicama i ciljevima koje jedno znanje može da ima.