Šta znači reč: Mobing?

Mobing: Poreklo, značenje, upotreba i primeri

Poreklo reči “Mobing” (Istorija i etimologija)

Reč mobing potiče od engleske reči mob, što znači „gomila“, „grupa ljudi koja se agresivno ponaša“ ili „uznemirava“. Sama reč ima duboke istorijske korene, dolazeći iz latinskog glagola movere, što znači „kretati se“, „pokrenuti“. U latinskom, movere se vremenom razvio u mob, što u engleskom jeziku počinje da označava „agresivno kretanje grupe“. Tokom 17. i 18. veka, termin mob postaje specifičan za gomilu koja se ponaša nasilno ili neukrotivo.

Pojam mobing kao specifičan termin za zlostavljanje na radnom mestu uveo je 1980-ih švedski psiholog dr. Heinz Leymann, koji je proučavao psihičko nasilje u radnom okruženju. Leymann je primetio sličnosti u ponašanju ljudi u radnim grupama sa ponašanjem životinjskih čopora koji zlostavljaju slabije jedinke. Koristeći termin mobing, želeo je da označi sistematsko, kontinuirano psihičko maltretiranje jednog zaposlenog od strane kolega ili nadređenih, koje ima za cilj da oslabljenu osobu otera s posla ili je psihički slomi.

Od tada, termin mobing ulazi u mnoge jezike, uključujući i srpski, gde se odnosi na svaki oblik psihološkog nasilja ili uznemiravanja u radnom okruženju, a proširio se i na školsku sredinu i društvene odnose.

Značenje reči “Mobing” (Definicija i kontekstualno značenje)

U savremenom kontekstu, mobing se definiše kao sistematsko uznemiravanje ili zlostavljanje jedne osobe, najčešće na radnom mestu, od strane pojedinca ili grupe ljudi. Zlostavljanje ima za cilj da degradira, obeshrabri ili psihički slomi osobu koja je meta mobinga. Mobing može poprimiti različite oblike, a često uključuje:

1. Psihički pritisak – konstantne kritike i umanjivanje vrednosti osobe.
2. Omalovažavanje i ponižavanje – ignorisanje ili odbacivanje mišljenja mete.
3. Sabotiranje posla – davanje nemogućih zadataka ili, suprotno, zadatke koji ne odgovaraju osobi.
4. Izolacija – izolovanje osobe iz radne sredine ili društvenih aktivnosti.
5. Pretnje – suptilne ili direktne pretnje vezane za sigurnost posla ili položaj.

U širem smislu, mobing označava svako ponašanje koje ima za cilj da naruši psihičko zdravlje i radne performanse osobe, a odvija se u kontekstu gde je meta izložena kontinuiranom napadu od strane pojedinca ili grupe.

Upotreba reči “Mobing”

Reč mobing se koristi u različitim kontekstima, najčešće u poslovnom svetu, ali se može proširiti na škole, univerzitete, pa čak i društvene grupe. Evo nekoliko primera kako se mobing koristi:

1. Na radnom mestu: Kada se zaposleni oseća ugroženim ili poniženim zbog radnji kolega ili nadređenih.
2. U školama: Kada učenici ili studenti izvrgavaju nekoga ruglu, ignorisanju ili fizičkom maltretiranju.
3. Društvene situacije: Kada osoba trpi izolaciju ili ponižavanje u društvenim grupama ili krugu prijatelja.

Upotreba ovog pojma često ukazuje na ozbiljan problem unutar organizacije ili zajednice, jer signalizuje postojanje neprimerenog ponašanja koje ostavlja trajne posledice po psihičko zdravlje i produktivnost.

Sinonimi i antonimi

Sinonimi:

• Uznemiravanje – Naglašava čin uznemiravanja, iako obuhvata širu lepezu negativnih ponašanja.
• Psihičko nasilje – Ističe direktno nasilno ponašanje koje ima psihološke posledice.
• Bullying – U engleskom jeziku, ovaj izraz je sličan, ali se češće koristi u školama i među mladima.
• Zlostavljanje – Označava negativno ponašanje prema osobi, uključujući fizičko i psihičko maltretiranje.

Antonymi:

• Podrška – Biti pozitivan i konstruktivan prema osobi.
• Ohrabrivanje – Motivisanje i davanje pozitivnog feedback-a.
• Poštovanje – Ponašati se prema osobi s uvažavanjem i dostojanstvom.

Kolegijalnost – Odnosi se na podršku i saradnju među kolegama.

Primeri

1. Mobing je najčešći razlog zbog kog zaposleni odlaze iz firme.
2. Jedan kolega je počeo sa mobingom tako što joj je ignorisao sve ideje.
3. Zbog stalnog mobinga, osećala se kao da je niko ne poštuje na radnom mestu.
4. Žrtva mobinga često postaje povučenija i manje samouverena.
5. Osoba koja trpi mobing može razviti simptome anksioznosti i depresije.
6. Mobingom se često služimo kako bismo nekog prisilili da napusti svoj posao.
7. Kolektivna ćutnja o mobingu samo dodatno produbljuje problem.
8. U firmi su sprovedene mere da se smanji mobing i poboljša radna klima.
9. Mobing nije samo fizičko nasilje; to je i psihološka manipulacija.
10. Direktorka je istakla da kompanija neće tolerisati nijedan oblik mobinga.

Zanimljivosti

• Mobing je prepoznat kao ozbiljan društveni problem u mnogim zemljama, zbog čega se razvijaju zakoni koji regulišu ponašanje na radnom mestu.
• Istraživanja su pokazala da mobing najčešće dolazi od nadređenih prema podređenima, ali postoje i slučajevi „izolovanog mobinga“ gde cela grupa kolega mobinguje jednog člana.
• Mobing nije ograničen samo na profesionalni svet – može se desiti i u društvenim i obrazovnim institucijama, čak i u porodicama.
• Prema statistici, mobing ima štetan uticaj ne samo na mentalno zdravlje žrtve, već i na produktivnost i moral cele radne grupe.
• Zbog sve veće učestalosti, mnoge kompanije danas imaju politike prevencije mobinga i pružanja psihološke podrške zaposlenima.

Zaključak

Mobing je termin koji označava sistematsko uznemiravanje, zlostavljanje i degradaciju pojedinca u društvenom ili poslovnom okruženju. S obzirom na ozbiljnost posledica koje mobing ima po žrtve, važno je podizati svest o ovom fenomenu i edukovati radnu zajednicu kako bi prepoznali i pravovremeno reagovali na takvo ponašanje. Reč je o fenomenu koji ne samo da pogađa pojedinca već i ostavlja dublji trag u celokupnoj zajednici, što ga čini pitanjem od opšteg značaja.