Značenje reči: Oportunizam 

Šta je: Oportunizam?

Oportunizam označava ponašanje u kojem pojedinac ili grupa deluju prvenstveno vođeni ličnom koristi, a ne moralnim ili ideološkim načelima. Osnovna ideja ovog pojma jeste da se neko prilagođava svakoj situaciji onako kako mu u tom trenutku najviše odgovara, bez obzira na principe koje inače zastupa.

Takvo ponašanje se najčešće povezuje sa spremnošću da se menja mišljenje, stav ili lojalnost radi postizanja koristi – bilo materijalne, političke, društvene ili lične. U praktičnom smislu, oportunista se ponaša tako da uvek izabere ono rešenje koje mu donosi najveću korist, čak i ako to znači izdaju svojih ranijih uverenja.

Važno je razumeti da oportunizam nije isto što i prilagodljivost. Prilagodljiv čovek menja ponašanje u skladu sa novim okolnostima, ali zadržava osnovne moralne principe. Oportunista, naprotiv, spreman je da te principe odbaci čim mu postanu prepreka. Zbog toga se pojam često koristi u negativnom smislu i vezuje za nedostatak doslednosti i moralne odgovornosti.

Poreklo reči: Oportunizam

Reč potiče od latinskog izraza opportunus, što znači „povoljan“, „zgodan“ ili „onaj koji dolazi u pravom trenutku“. U početku, ovaj izraz nije imao negativno značenje. Označavao je sposobnost da se iskoristi povoljan trenutak ili da se deluje u skladu sa okolnostima na način koji donosi uspeh.

Kasnije, sa razvojem društvenih i političkih odnosa, značenje se proširilo i poprimilo etičku dimenziju. U 19. veku, termin se posebno učvrstio u političkom vokabularu, gde je označavao ponašanje političara koji menjaju stavove i saveznike u zavisnosti od trenutnih interesa. Takva praksa često je bila u suprotnosti sa javno izrečenim principima i idealima.

Dakle, od reči koja je prvobitno označavala razumnu procenu situacije i delovanje „u pravom trenutku“, oportunizam je postao izraz koji označava nedoslednost i sebičnost u odlučivanju. Ova promena značenja pokazuje koliko se društveni kontekst može odraziti na tumačenje jedne reči – od neutralnog do moralno obojenog pojma.

Vrste i oblici oportunizma

Oportunizam se može javiti u više oblika, zavisno od oblasti u kojoj se ispoljava. Najčešće se razlikuju sledeći oblici:

• Politički oportunizam – kada pojedinac ili stranka menja stavove, programe ili saveznike radi očuvanja vlasti ili popularnosti. Takvi postupci često deluju kao izdaja ideala zbog kratkoročne koristi.
• Moralni oportunizam – odnosi se na situacije u kojima osoba zanemaruje vlastite moralne principe kada joj to donosi korist. Na primer, neko može govoriti o poštenju, a u praksi činiti suprotno kad mu to koristi.
• Ekonomski oportunizam – javlja se kada pojedinac koristi pravila tržišta ili slabosti sistema radi lične dobiti, čak i ako time nanosi štetu drugima. U poslovnom svetu, to može biti manipulacija ugovorima ili iskorišćavanje povlašćenih informacija.
• Lični oportunizam – podrazumeva svakodnevno ponašanje u kojem osoba donosi odluke isključivo na osnovu sopstvene koristi, bez obzira na međuljudske odnose ili posledice po druge.

Zajednička osobina svih oblika jeste odstupanje od principa zarad koristi. U svakoj od navedenih oblasti oportunizam se prepoznaje po nedostatku doslednosti, etičnosti i istinske odgovornosti prema zajednici ili sopstvenim rečima.

Oportunizam u etičkom smislu

U etičkom smislu, oportunizam se posmatra kao ponašanje koje se suprotstavlja moralnim načelima, jer u njegovoj osnovi leži težnja za ličnom koristi bez obzira na posledice po druge ljude ili zajednicu. Osoba koja se ponaša na ovaj način obično bira ono što joj trenutno najviše odgovara, iako zna da to nije ispravno ili pravedno.

Moralna osnova svakog postupka podrazumeva doslednost između onoga što čovek govori i onoga što čini. Kada se ta doslednost izgubi, gubi se i poverenje drugih. Upravo zato se oportunističko ponašanje u društvu najčešće doživljava kao oblik licemerja. Takav pristup narušava odnose među ljudima, jer se u njemu gubi osećaj odgovornosti, vernosti i poštovanja zajedničkih vrednosti.

Važno je razlikovati pragmatičan od oportunističkog pristupa. Pragmatičan čovek menja planove ako okolnosti to zahtevaju, ali zadržava moralne granice. Oportunista, naprotiv, ne vidi granicu između dopuštenog i nedopuštenog, već gleda samo sopstveni interes. Zbog toga filozofi i etičari oportunizam često svrstavaju među pojave koje slabe moralni poredak i podrivaju društveno poverenje.

Zanimljivosti

Ovaj pojam ima zanimljivu istorijsku i filozofsku pozadinu. Još u antičko doba, sličan način razmišljanja primećen je kod sofista, koji su učili da je istina relativna i da svako treba da deluje u skladu sa svojim interesom. Kasnije, u novom veku, italijanski mislilac Niccolò Machiavelli u delu Vladalac opravdava postupke vladara koji deluje u skladu sa prilikom, čak i ako mora da žrtvuje moral da bi postigao cilj.

U 19. i 20. veku, politički teoretičari poput Karla Marxa i Lenjina koristili su termin „oportunizam“ da bi označili odstupanje od ideoloških principa zarad trenutne koristi. U savremenom društvu, pojam se proširio i koristi se u mnogim oblastima — od politike i ekonomije, do međuljudskih odnosa.

Zanimljivo je da se u pojedinim kulturama sposobnost da se „iskoristi prilika“ ne smatra uvek negativnom. U nekim kontekstima ona se posmatra kao izraz snalažljivosti i inteligencije. Ipak, većina etičkih sistema upozorava da svaka korist koja se postigne na račun drugih ili na štetu moralnih vrednosti dugoročno donosi gubitak, bilo lični, bilo društveni.

Zaključak

Oportunizam je pojava koja nas uči koliko su doslednost i moral važni za stabilno društvo. Iako deluje kao način da se brzo ostvari korist, on na duži rok stvara nepoverenje i narušava odnose. Kada ljudi ili institucije deluju samo prema sopstvenim interesima, a ne prema opštim vrednostima, dolazi do slabljenja poverenja i zajedničkih ciljeva.

U svakodnevnom životu, prepoznavanje ovakvog ponašanja pomaže da bolje razumemo motive drugih, ali i da sami ne upadnemo u zamku kratkoročne koristi. Doslednost, poštenje i odgovornost prema sopstvenim načelima ostaju najvažnije odbrane od takvog načina razmišljanja.

Zaključak je jasan: privremeni dobitak ostvaren po svaku cenu nikada ne može nadmašiti trajnu vrednost časti i moralnog integriteta. Upravo zato, društvo koje neguje principe i odgovornost ima mnogo čvršće temelje od onog koje nagrađuje sebičnost i prilagodljivost bez granica.