Značenje reči: Opozvati

Opozvati: Poreklo, značenje, upotreba i primeri

Šta znači reč: opozvati?

Reč opozvati znači povući ranije donetu odluku, poništiti ono što je prethodno izrečeno ili ukinuti nečije ovlašćenje/imenovanje. Najčešće se koristi kada se nešto što je već važilo (odluka, dozvola, izjava, ovlašćenje) vraća „korak unazad“, kao da se kaže: „to više ne važi“.

Važno je da ova reč često nosi formalnu nijansu: sreće se u pravnim, administrativnim i službenim situacijama, ali može da se koristi i u svakodnevnom govoru kada želimo da naglasimo da nešto povlačimo ozbiljno i jasno.

Kontekstualno značenje zavisi od toga šta se tačno povlači:

1. Opozvati odluku – ukinuti raniju odluku (npr. o nagradi, zabrani, raspodeli).
2. Opozvati ovlašćenje / punomoć – oduzeti nekome pravo da postupa u nečije ime.
3. Opozvati imenovanje – ukinuti nečiji izbor ili postavljenje na funkciju.
4. Opozvati izjavu – povući ranije rečeno (često uz napomenu da je bilo pogrešno ili nepromišljeno).
5. Opozvati nekoga sa dužnosti – razrešiti, povući s pozicije (u nekim stilovima blisko „razrešiti“, ali nije uvek potpuno isto).

U najjednostavnijem prevodu na „običan“ jezik: opozvati = povući / ukinuti / poništiti ono što je ranije dato ili rečeno.

Poreklo reči: istorija i etimologija

Reč opozvati je građena od dve jasne celine:

• po- / o- (prefiks) – u našem jeziku često dodaje značenje „nazad“, „ponovo“, „od“, ili pojačava radnju.
• zvati – star i vrlo produktivan glagol koji znači „pozvati“, „dozvati“, „nazvati“, „prizvati“.

Da bismo razumeli smisao, korisno je videti porodicu reči: pozvati (uputiti poziv), dozvati (pozvati da priđe), sazvati (pozvati da se okupi), prizvati (pozvati da dođe ili se javi), odazvati se (odgovoriti na poziv). U tom „srodstvu“ glagola, opozvati nosi ideju povlačenja poziva ili važenja nečega što je već „pozvano“, dato na snagu ili potvrđeno.

U starijem i službenijem jeziku glagoli sa korenom -zvati često su prelazili iz doslovnog značenja (pozivati nekoga glasom) u apstraktnije značenje (pozvati nekoga na funkciju, pozvati se na zakon, pozvati nekoga kao svedoka). Kada jednom nešto „pozoveš“ u važenje (odlukom, potpisom, ovlašćenjem), logično je da postoji i suprotna radnja: povući to nazad, tj. opozvati.

Zato se reč vrlo prirodno ustalila u pravno-administrativnom registru: tu je često potrebno da se precizno kaže da raniji akt prestaje da važi – ne „menja se malo“, nego se ukida/povlači.

Upotreba reči: kako i kada se koristi

Ovaj glagol se najčešće koristi u situacijama gde postoji raniji čin koji je imao neku težinu: odluka, potpis, imenovanje, punomoć, javna izjava, saglasnost. U govoru se obično pojavljuje uz reči kao što su: odluka, rešenje, naredba, saglasnost, dozvola, punomoć, ovlašćenje, imenovanje, izjava, podrška.

Evo tipičnih obrazaca upotrebe (sa kratkim objašnjenjem):

1. Opozvati odluku / rešenje
   – kada se ukida nešto što je prethodno doneto kao zvanično.
2. Opozvati punomoć / ovlašćenje
   – kada neko više ne sme da zastupa drugog.
3. Opozvati imenovanje / postavljenje
   – kada se poništava nečiji izbor na funkciju.
4. Opozvati izjavu / tvrdnju
   – kada se povlači ranije rečeno (nekad izvinjenje ide uz to, nekad ne).
5. Biti opozvan (pasivno)
   – kada je neko povučen sa dužnosti ili mu je ukinuto ovlašćenje.

Stilska napomena: u svakodnevnom govoru ljudi češće kažu „povući“, „ukinuti“, „poništiti“. Reč opozvati zvuči „službenije“, pa se koristi kada želimo da rečenica deluje precizno i formalno.

Sinonimi i antonimi

Sinonimi (slično značenje) – uz nijanse

• povući (izjavu, odluku, podršku) – najčešći i najneutralniji u svakodnevnom govoru.
• ukinuti (odluku, meru, zabranu) – naglašava da nešto prestaje da postoji/važi.
• poništiti (odluku, konkurs, ugovor) – naglašava da se nešto tretira kao nevažeće.
• staviti van snage (odluku, uredbu) – tipično pravni/administrativni izraz.
• razrešiti (nekoga dužnosti) – blisko kada se radi o funkciji, ali fokus je na osobi, ne na aktu.
• opovrgnuti (tvrdnju) – nije isto, jer znači „dokazati da nije tačno“, dok opozvati znači „povući“. Ponekad se meša, pa vredi razlikovati.

Antonimi (suprotno značenje) – uz objašnjenje

• potvrditi (odluku, meru) – dati joj snagu i važnost.
• održati (odluku) – ne povući je, ostaviti da važi.
• doneti (odluku) / izdati (rešenje) – suprotno po logici postupka (prvo doneseš, pa eventualno povučeš).
• ovlastiti / dati punomoć – suprotno od ukidanja ovlašćenja.
• imenovati / postaviti – suprotno od povlačenja imenovanja.

Primeri: 10 rečenica (različiti oblici)

1. Direktor je na kraju dana ipak opozvao raniju odluku, shvativši da je doneta prenagljeno.
2. Ako ti više ne verujem, moram odmah da opozovem punomoć koju sam ti dao da me zastupaš.
3. Komisija je saopštila da će, ukoliko se utvrde nepravilnosti, biti opozvana saglasnost izdata prošlog meseca.
4. Njegova izjava je izazvala buru, pa je sutradan pokušao da je opozove, ali šteta je već bila učinjena.
5. U obrazloženju piše da se prethodno rešenje opoziva zbog proceduralne greške.
6. Kada je video posledice, rekao je: „Želim da bude jasno da opozivam sve što sam sinoć tvrdio.“
7. Gradonačelnik je bio opozvan sa funkcije nakon glasanja, iako je do juče delovalo da ima stabilnu podršku.
8. Ugovorom je predviđeno da se ovlašćenje može opozvati u bilo kom trenutku, bez posebnog obrazloženja.
9. Pravnik mi je objasnio da je najbolje da se punomoć opozove pismenim putem, kako ne bi bilo zabune.
10. Njihova podrška projektu je trajala kratko: čim su se pojavili problemi, javno su je opozvali.

(Namerno su korišćeni oblici: opozvao, opozovem, opozvana, opozove, opoziva, opozivam, opozvan, opozvati, opozove.)

Zanimljivosti

• „Opoziv“ je imenica iz iste porodice reči i često se koristi umesto glagola: opoziv odluke, opoziv punomoći, opoziv ambasadora. U medijima je baš ova imenica veoma česta, jer zvuči kratko i službeno.
• U diplomatskom jeziku postoji ustaljena konstrukcija „opoziv ambasadora“, što ne mora uvek da znači trajno ukidanje funkcije, već ponekad i političku poruku ili privremeno povlačenje.
• U pravu se često insistira na formi opoziva: nije isto „reći usput“ da nešto povlačiš i formalno to učiniti na način koji ostavlja dokaz (datum, potpis, zapisnik). Zato se reč snažno vezuje za administrativni stil.
• U govoru ljudi ponekad mešaju opozvati i opovrgnuti: prvo znači povući, drugo znači dokazati da nije tačno. To je sitna razlika, ali u ozbiljnom tekstu pravi veliku razliku u smislu.

Zaključak

Glagol opozvati je odličan primer reči koja zvuči „strogo“ i precizno, jer se najčešće koristi kada se ukida važnost nečega što je ranije bilo doneto, dato ili izrečeno. U svakodnevnom razgovoru često ga zamenjuju „povući“ ili „ukinuti“, ali u formalnim situacijama baš ova reč jasno poručuje: ranije važeće više ne važi.