Rečnikopedija

PRETRAGA

Značenje reči: Pogodovati

Pogodovati: Poreklo, značenje, upotreba i primeri

Šta znači reč: pogodovati?

Reč pogodovati u srpskom jeziku najčešće znači: biti nekome ili nečemu od koristi, ići u prilog, stvarati povoljne uslove, ili namerno davati prednost nekome (posebno u kontekstu nepravde ili „nameštanja“). Važno je da ova reč u praksi ima dva glavna tona: jedan neutralno-pozitivan (uslovi „idu na ruku“), i drugi kritičan (neko „gura“ nekoga preko reda).

U zavisnosti od situacije, može da označava:

  1. Da okolnosti pomažu nečemu (neutralno/pozitivno)
    • Kada kažemo da „vreme pogoduje putovanju“, mi mislimo da su uslovi takvi da olakšavaju put, čine ga prijatnijim ili sigurnijim.
    • Slično: „Ova ishrana pogoduje zdravlju“ = doprinosi, prija, ide u korist.
  2. Da neko svesno daje prednost drugome (često negativno)
    • U rečenici „On pogoduje svom rođaku na konkursu“, poruka je: nije fer, postoji protekcija, favorizovanje.
    • Zato se u javnom govoru (politika, posao, tenderi, konkursi) ova reč često vezuje za ideju nepristrasnosti i korupcije (mada sama reč nije „dokaz“, već opis sumnje ili ponašanja).
  3. Da nešto „prija“ organizmu ili stanju (blago, svakodnevno)
    • U govoru se ponekad koristi i u smislu: „Ovaj čaj mi pogoduje“ = prija mi, odgovara mi, „leže“ mi dobro.

Ako treba da zapamtiš najjednostavnije:

  • pogodovati = „biti povoljno“ / „ići na ruku“ / „davati prednost“.

Poreklo reči pogodovati (istorija i etimologija)

Glagol pogodovati građen je od osnove god- (poznate iz reči goditi, ugoditi, zgodan, pogodak) uz prefiks po- i glagolski nastavak -ovati. Ta osnova god- u slovenskim jezicima nosi ideju prijanja, odgovaranja, povoljnosti i prijatnosti.

Da to rastavimo „učiteljski“, kao na času:

  1. Osnova „god-“
    • U starijem sloju jezika, goditi znači biti po volji, prijati, odgovarati.
    • Od istog korena imamo:
      • ugoditi (učiniti nekome po volji, ispuniti želju),
      • zgodan (prikladan, povoljan),
      • pogodan (odgovarajući, takav da „leži“ svrsi),
      • pogodak (ono što „pogađa“ cilj, ali i ono što „ispada kako treba“).
  2. Prefiks „po-“
    • Prefiks po- u našem jeziku često dodaje značenje usmerenosti ka rezultatu, „da nešto bude u pravcu“ nekoga/nečega ili da se nešto u određenoj meri ostvari.
    • U ovom slučaju daje ideju: „učiniti da bude pogodno“, „da ide u prilog“.
  3. Nastavak „-ovati“
    • Nastavak -ovati pravi glagole koji često označavaju radnju, delovanje ili ponašanje u nekom pravcu (npr. organizovati, favorizovati, kontrolisati—različitog porekla, ali slične „funkcije“ u građenju glagola).
    • Kod pogodovati naglašava radnju ili stanje stvaranja povoljnog ishoda.

Istorijski gledano, reči iz porodice god-, ugod-, zgod-, pogod- bile su veoma žive u narodnom govoru. Prvobitno su se uglavnom vrtеле oko značenja prijati, biti prikladno, odgovarati. Kasnije, kako se razvijao administrativni i društveni život (sudovi, konkursi, službe, raspodele), ista reč je dobila i svoju „oštriju“ nijansu: pogodovati nekome = „davati mu povlasticu“. To je tipičan primer kako jezik radi: jedna neutralna ideja („ići u prilog“) lako pređe u moralno osetljivo područje („ići u prilog na nepošten način“), jer je granica često u namernosti i pravednosti.

Upotreba reči pogodovati (kako i kada se koristi)

Ovaj glagol se koristi u nekoliko čestih obrazaca. Ako ih naučiš, znaćeš da ga upotrebiš tačno i prirodno:

  1. „Nešto pogoduje nečemu“ (uslovi, okolnosti, faktori)
    • „Topla zima pogoduje širenju štetočina.“
    • „Mirna atmosfera pogoduje učenju.“
    • Ovde je subjekat često: vreme, klima, uslovi, situacija, režim, politika, okruženje.
  2. „Pogodovati nekome“ (davati prednost osobi ili grupi)
    • „Komisija ne sme pogodovati nijednom kandidatu.“
    • „Sumnja se da je pravilnik napisan tako da pogoduje jednom ponuđaču.“
    • Ovo je česta konstrukcija u medijima i zvaničnom govoru.
  3. „Pogoduje mi“ (lično iskustvo: prija mi, odgovara mi)
    • „Ta hrana mi pogoduje.“
    • „Ne pogoduje mi kasno spavanje.“
    • Ovo je vrlo razgovorno i često se koristi kad govorimo o zdravlju i navikama.
  4. Stil i ton
    • Reč zvuči malo formalnije od „prija“ ili „odgovara“, ali nije „kruta“.

U tekstovima o konkursima i pravilima često nosi kritički ton, dok u tekstovima o uslovima (vreme, zdravlje) ostaje neutralna.

Sinonimi i antonimi (sa objašnjenjem)

Sinonimi (slično značenje)

  1. ići u prilog – kada okolnosti pomažu nečemu
    • „Ovaj dokaz mu ide u prilog.“
  2. odgovarati – neutralno: biti prikladno, „leći“ nečemu/nekome
    • „Ovaj raspored mi odgovara.“
  3. prijati – više lično i emotivno/biološki („dobro mi čini“)
    • „Topao čaj mi prija.“
  4. biti povoljno / biti pogodno – opis stanja, često bez naglašene radnje
    • „Uslovi su povoljni.“
  5. favorizovati – vrlo jasno: davati prednost (češće zvanično i negativno)
    • „Favorizuje svoje ljude.“
  6. protežirati – sličan smisao kao favorizovati, često u kontekstu veza
    • „Protežira rođaka.“

Antonimi (suprotno značenje)

  1. odmagati – raditi protiv nečega, otežavati
    • „Takva odluka im odmaže.“
  2. štetiti – nanositi štetu, biti nepovoljno
    • „Preterivanje šteti zdravlju.“
  3. otežavati – činiti nešto težim
    • „Nedostatak vremena otežava pripremu.“
  4. biti na štetu – suprotno od „ići u prilog“
    • „Ova informacija mu je na štetu.“
  5. biti nepristrasan / postupati nepristrasno (kao suprotnost „pogodovanju“ u smislu protekcije)
    • „Komisija mora postupati nepristrasno.“

Primeri (10 rečenica)

  1. Ove godine pogodovalo je suvo vreme, pa su radovi u polju završeni ranije nego obično.
  2. Takav pravilnik očigledno pogoduje velikim firmama, dok male jedva mogu da ispune uslove.
  3. U raspravi je insistirao da niko ne sme biti pogodovan, jer bi to narušilo poverenje u odluku.
  4. Njoj ne pogoduje kafa uveče, pa posle dugo ne može da zaspi.
  5. U tom slučaju, svaka izmena uslova može delovati kao da je nekome pogodovala „ispod stola“.
  6. Deci obično pogoduje rutina, jer se uz nju osećaju sigurnije i mirnije.
  7. Njihovom planu je pogodovala neočekivana pomoć komšija, pa su posao završili bez stresa.
  8. Najviše je problema izazvalo pitanje kome je ta odluka pogodovala, a kome je bila na štetu.
  9. Lekar je rekao da joj promena ishrane može pogodovati, ali da mora biti dosledna bar nekoliko nedelja.
  10. Ako komisija pogoduje jednom kandidatu, onda to više nije takmičenje, nego puka forma.

(U primerima je reč namerno data u različitim oblicima i konstrukcijama, da se vidi kako „radi“ u jeziku.)

Zanimljivosti

  • Dve nijanse u jednoj reči: Malo je glagola koji tako jasno „menjaju boju“ u zavisnosti od konteksta. U rečenici o vremenu, značenje je skoro uvek neutralno. U rečenici o konkursu, mnogi odmah osete sumnju u pravednost.
  • Česta u javnom jeziku: U administrativnim i medijskim tekstovima često se koristi baš zato što je „dovoljno ozbiljna“, ali i dovoljno opšta: može da opiše i realnu prednost i sumnju u protekciju.
  • Srodnost sa „ugodno“: Kada čuješ „ugoditi“, lako je povezati: i tu postoji ideja da se nekome „učini po volji“. Zato je i logično što pogodovati može da znači i „prijati“ i „davati prednost“.
  • Lako pravi pridevsku porodicu: pogodan, pogodna okolnost, pogodnost – sve te reči nose osnovnu ideju „odgovara svrsi“.

Zaključak

Pogodovati je reč koja se najbolje razume kroz jednostavnu sliku: nešto ide nekome „na ruku“. Nekad su to prirodni uslovi (vreme, okruženje, navike), a nekad su to ljudske odluke (komisije, pravila, izbori) — i tada se često otvara pitanje pravednosti. Ako u tekstu pametno menjaš sinonime (odgovara, prija, ide u prilog, favorizuje), izbeći ćeš ponavljanje, a značenje će ostati precizno i jasno.