Rečnikopedija

PRETRAGA

Šta znači reč: Šikaniranje?

Šikaniranje: Poreklo, značenje, upotreba i primeri

Značenje reči: Šikaniranje

Reč “šikaniranje” označava namerno nanošenje neprijatnosti, pritiska ili maltretiranja nekoj osobi, grupi ili instituciji. Ova reč se najćešće koristi u kontekstu odnosa moći, bilo da se radi o radnom mestu, obrazovnim ustanovama, društvenim odnosima ili pravnim procesima. Njeno značenje može obuhvatiti:

  1. Psihološko i emocionalno maltretiranje – Uključuje vređanje, ponižavanje, ignorisanje ili stvaranje neprijateljskog okruženja.
  2. Fizičko uznemiravanje – Može obuhvatiti agresivne postupke koji direktno ugrožavaju fizički integritet osobe.
  3. Zloupotrebu moći ili autoriteta – Ovaj oblik se često javlja u profesionalnim odnosima, kada nadređeni zloupotrebljavaju svoju poziciju za omalovažavanje podređenih.
  4. Pravno ili administrativno maltretiranje – Odnosi se na zloupotrebu zakonskih ili birokratskih procedura kako bi se nekome naštetilo ili otežao rad.

U svakodnevnom govoru, ovaj termin se koristi za opisivanje bilo kakvog oblika nesavesnog postupanja koje ima za cilj da nanese štetu drugima.

Poreklo reči: Šikaniranje

Reč “šikaniranje” potekla je iz francuskog jezika, gde glagol chicaner označava “praviti sitničave primedbe”, “spuštati na tehničke sitnice”, “usporavati ili namerno otežavati nečiji rad”. Francuska reč je zauzvrat povezana sa latinskim izrazom chicane, koji se koristio za opisivanje pravnih zavrzlama i proceduralnih opstrukcija.

Tokom 19. veka, ovaj termin se proširio po evropskim jezicima i dobio značenje koje je danas prepoznatljivo – maltretiranje, zlostavljanje ili svesno otežavanje situacije drugima.

U srpski jezik ovaj termin je došao putem nemačkog uticaja (schikanieren), naročito u pravnom i administrativnom kontekstu. Postepeno se reč odomaćila u svakodnevnom govoru, gde je dobila šire značenje – ne samo pravne opstrukcije, već i bilo kakvog oblika nesavesnog ponašanja sa ciljem nanošenja štete.

Upotreba reči

Reč “šikaniranje” se koristi u više konteksta, najćešće u negativnom smislu. Evo nekoliko situacija u kojima se ova reč može susresti:

  1. Na radnom mestu – Kada nadređeni ili kolege kontinuirano ponižavaju ili otežavaju posao drugima.
  2. U obrazovanju – Kada nastavnik ili drugi učenici namerno uznemiravaju nekoga.
  3. U pravnom kontekstu – Kada neko koristi pravne zavrzlame kako bi odugovlačio postupak ili otežao situaciju drugoj strani.
  4. U društvenim odnosima – Kada pojedinci koriste moć ili uticaj da nekoga marginalizuju ili vređaju.

Ova reč se u govoru često koristi u negativnoj konotaciji, iako može imati i neutralno značenje u pravnim kontekstima kada označava proceduralno otežavanje.

Sinonimi i antonimi

Sinonimi:

  • Zlostavljanje – Intenzivniji oblik namernog nanošenja štete.
  • Maltretiranje – Naglašava kontinuiranost neželjenog ponašanja.
  • Omalovažavanje – Fokusira se na verbalno ili psihološko ponižavanje.
  • Opstrukcija – Posebno u pravnim i administrativnim kontekstima.
  • Ismevanje – Kada je cilj ponižavanje kroz humor ili ruganje.

Antonimi:

  • Podrška – Suprotno značenje, kada se nekome pomaže umesto da se otežava.
  • Ohrabrivanje – Motivacija i podsticaj umesto obeshrabrivanja.
  • Zaštita – Kada se neko aktivno brani od nepravednog postupanja.

Primeri upotrebe

  1. “Na novom poslu doživela je ozbiljno šikaniranje od strane kolega.”
  2. “Pravni sistem bi trebalo da štiti građane od birokratskog šikaniranja.”
  3. “Direktor je oštro osudio svako šikaniranje zaposlenih.”
  4. “U školama se mora raditi na suzbijanju šikaniranja među učenicima.”
  5. “Zakon precizno definiše kada je reč o šikaniranju na radnom mestu.”
  6. “Njegovo ponašanje bilo je klasičan primer šikaniranja slabijih.”
  7. “Ne smemo tolerisati šikaniranje i omalovažavanje na bilo kojem nivou društva.”
  8. “Svaka forma šikaniranja narušava mentalno zdravlje pojedinca.”
  9. “Sud je doneo odluku protiv šikaniranja zaposlenih u kompaniji.”
  10. “U nekim organizacijama šikaniranje se prepoznaje kao ozbiljan problem.”

Zanimljivosti

  • U nekim zemljama, kao što su Francuska i Nemačka, šikaniranje se smatra krivičnim delom i može se sankcionisati zakonom.
  • Postoje specijalizovane organizacije koje se bore protiv mobinga, diskriminacije i šikaniranja na radnom mestu.
  • U korporativnom okruženju, velike kompanije ulažu u programe prevencije kako bi smanjile negativne posledice šikaniranja.

Zaključak

Reč “šikaniranje” ima bogato istorijsko poreklo i koristi se u više konteksta, uglavnom sa negativnom konotacijom. Njeno značenje obuhvata namerno nanošenje neprijatnosti drugima, bilo u vidu psihološkog, fizičkog ili administrativnog pritiska. Borba protiv ovog fenomena ključna je u savremenom društvu, posebno u radnim i obrazovnim okruženjima, gde je važno obezbediti sigurno i podstično okruženje za sve.