Rečnikopedija

PRETRAGA

Značenje reči: Slava

Slava: Značenje i analiza

Šta znači reč: Slava?

Reč “slava” u savremenom srpskom jeziku ima nekoliko bliskih, ali ipak različitih značenja. Najčešće se koristi u dva osnovna smisla:

  1. Kao društveni ugled i priznanje
    U ovom značenju reč označava:
    • dobar glas koji neko ima u društvu
    • priznanje za velika dela, uspehe ili vrline
    • javnu pohvalu, isticanje nečijih kvaliteta

Kada kažemo da je neko “ste­kao veliku slavu”, mislimo da je postao široko poznat i cenjen zbog nečega što je učinio – bilo da je reč o umetnosti, nauci, sportu ili hrabrom delu.

  1. Kao porodični verski praznik (krsna slava)
    U srpskoj tradiciji reč označava:
    • porodični praznik posvećen svetitelju zaštitniku doma
    • važan identitetski običaj koji se prenosi s kolena na koleno
    • dan kada se porodica okuplja, dočekuje goste, sprema svečana trpeza

Kada neko kaže: “Sutra nam je slava”, obično se podrazumeva upravo ovaj porodično-verski praznik, ne “ugled” u društvu.

  1. Kao lično ime i poetsko značenje
    Reč se javlja i:
    • kao žensko lično ime (Slava, Slavica, Slavka…)
    • u poetskom i biblijskom izrazu: “Božja slava”, “nebeska slava”, gde znači veličanstvenost, svetost, uzvišenost.

U praksi, tačno značenje se jasno vidi iz konteksta. Ako govorimo o umetniku, sportisti, naučniku – obično mislimo na ugled i priznanje. Ako govorimo o porodičnom okupljanju oko ikone i svečarske trpeze – mislimo na krsnu svetkovinu.

Poreklo reči Slava (istorija i etimologija)

Reč ima veoma staro poreklo i duboko je ukorenjena u slovenskim jezicima.

  1. Praindoevropski koren
    Lingvisti povezuju reč sa praindoevropskim korenom *ḱlew- koji znači “čuti, biti na glasu, biti spominjan”. Iz istog korena potiču:
    • grčko kléos – “slava, glas”
    • latinsko clueo – “biti poznat, imati glas”
      Ideja je ista: onaj o kome se mnogo govori, koji se često pominje, postaje “slavan”.
  2. Pra­slovensko nasleđe
    U praslovenskom jeziku rekonstruisani oblik je slava, sa značenjem:
    • glas, hvala, čast
    • ugled koji se stiče javnim priznanjem

Od tog korena nastale su mnoge reči i imena:

    • Slav– kao osnova u imenima: Miroslav, Vladislav, Stanislav, Jaroslav…
    • etnonim “Sloveni / Slaveni” – postoji tumačenje da je povezan sa “slavom” (narod “dobrog glasa”, “slavnog imena”), ali i drugo tumačenje koje ga vezuje za “slovo” i “govor”. U lingvistici je se često ostavlja prostor za oba objašnjenja kao mogućnosti.
  2. Razvoj značenja u srpskom jeziku
    U starijim slojevima jezika “slava” je pre svega označavala:
    • hvalu Bogu (“Slava Bogu na visini”)
    • uzvišeno stanje, čast, poštovanje

Iz tog religijskog i duhovnog značenja razvilo se i posebno značenje u srpskoj tradiciji – krsna svetkovina. To je praznik “u čast” (doslovno: u slavu) određenog svetitelja. Dakle, porodični praznik dobija naziv po tome što se toga dana na poseban način odaje hvala i poštovanje Bogu i svecu zaštitniku.

Vremenom je značenje reči postalo višeslojno:

    • “slava” kao čast i ugled
    • “slava” kao praznik
    • “slava” kao deo ličnih imena i identiteta.

Sve ove niti – istorijska, religijska, društvena – čine da reč ima bogatu pozadinu i snažnu simboliku u našem jeziku.

Upotreba reči Slava u govoru

Reč se koristi u različitim kontekstima, a važno je obratiti pažnju na stil i situaciju.

  1. Društveni ugled i priznanje

U ovom smislu se koristi kada govorimo o:

    1. umetnicima, naučnicima, sportistima:
      • “Njegova dela su mu donela veliku slavu.”
    2. istorijskim ličnostima i junacima:
      • “Junaci su ušli u narodnu pesmu i stekli trajnu slavu.”
    3. pejorativno ili ironično:
      • “Ako nastavi ovako, steći će slavu problematične osobe.”

Ovaj vid upotrebe se često javlja u formalnom, književnom i publicističkom stilu, ali i u svakodnevnom govoru.

  1. Porodični praznik – krsna svetkovina

U svakodnevici, naročito u Srbiji, kada neko kaže “idemo kod njih na slavu”, obično se podrazumeva:

    1. porodični verski praznik posvećen svetitelju
    2. okupljanje rodbine i prijatelja
    3. ritualna jela (žito, slavski kolač, vino, sveća itd.)

U tom smislu, reč najčešće stoji u jednini (“slava”), ali i u padežnim oblicima: “za slavu”, “na slavi”, “posle slave”.

  1. Poetska i religijska upotreba

U književnosti i liturgiji često se sreću izrazi:

    • “Božja slava”
    • “večna slava junacima”
    • “u slavu Boga”

Tu reč označava uzvišenost, svetost, besmrtnu čast.

  1. Kao lično ime

U kolokvijalnom govoru i dokumentima može se pojaviti kao:

    • žensko ime: “Slava je danas otputovala.”
    • nadimak izveden iz dužih imena (Slavica → Slava, Slavomir → Slava).

U zavisnosti od konteksta, reč može imati neutralan ton, uzvišen ton ili ritualno značenje. Upravo zbog toga se u pisanju često vodi računa da li je potrebno veliko ili malo slovo, pogotovo u religijskom kontekstu.

Sinonimi i antonimi

Pošto reč ima više značenja, i sinonimi zavise od toga na koji smisao mislimo.

  1. “Slava” kao ugled, priznanje

Sinonimi:

  1. ugled – opšti dobar glas u društvu
  2. čast – moralno priznanje, poštovanje
  3. reputacija – stabilan, dugotrajan dobar (ili loš) glas
  4. renome – prepoznatljivost i prestiž, često u profesionalnom kontekstu
  5. fama – glas o nekome, koji može biti i prenaglašen
  6. popularnost – omiljenost kod široke publike
  7. veličanje / hvala – kada se naglašava aktivno isticanje nečijih zasluga

Antonimi:

  1. sramota – stanje moralne osramoćenosti
  2. bruka – žargonski za tešku kompromitaciju
  3. poniženje – pad ugleda i dostojanstva
  4. anonimnost – potpuni nedostatak poznatosti
  5. beznačajnost – stanje kada neko nema društveni uticaj ni prepoznatljivost
  1. “Slava” kao porodični praznik

Za ovo značenje nema pravih jednočlanih sinonima, ali postoje fraze koje ga približno opisuju:

  • “krsni praznik”, “porodični praznik”, “krsno ime”, “krsna svetkovina”.

Antonim u doslovnom smislu ne postoji, ali možemo govoriti o:

  • “običan dan”, “radna svakodnevica”, “dani žalosti” – kao situacije suprotne svečanom i radosnom duhu krsne svetkovine.

Primeri upotrebe (10 rečenica)

U sledećim rečenicama reč je naglašena punim stilom (bold), u različitim oblicima i značenjima:

  1. Posle decenija rada u nauci, njegova slava je prešla granice zemlje.
  2. Porodica se sprema za slavu, pa je cela kuća u mirisu kolača i pečenja.
  3. U mladosti je jurio za slavom, a u starosti je tražio unutrašnji mir.
  4. Na zidu dnevne sobe stoji ikona svetitelja kome je posvećena njihova Slava.
  5. U istorijskim knjigama često se prećutkuju i oni koji su zaslužili mnogo više slave.
  6. Kažu da ga je iznenadna slava promenila, postao je zatvoreniji i oprezniji.
  7. Za porodičnu slavu uvek se okupe i oni rođaci koji se tokom godine retko viđaju.
  8. Pesnik je verovao da će njegova dela živeti duže od njega i doneti mu večnu slavu.
  9. Pričali su o njegovoj nekadašnjoj slavi, ali i o padovima koje je doživeo.
  10. U pozivu je pisalo da se na slavi ne donose pokloni, već da se prisustvo računa kao najveća pažnja.

Ovde se vidi kako ista reč u različitim oblicima dobija nijanse – od društvenog ugleda, preko porodičnog običaja, do ideje o “večnoj slavi”.

Zanimljivosti

  1. Jedinstvena tradicija krsne slave
    Porodična svetkovina sa ovim nazivom smatra se jednim od karakterističnih obeležja srpske kulturne i verske tradicije. Zanimljivo je da se u jednom danu spajaju:
    • religijski obred (osvećenje kolača, žita, sveće)
    • porodično okupljanje
    • gostoprimstvo i zajedništvo
  2. Veliko i malo slovo
    U pravopisu se uobičajeno piše malo: “slava”, osim kada je deo naziva:
    • “krsna Slava Svetog Nikole” (veliko S kada se reč tretira kao deo prazničnog imena u svečanom kontekstu).
      U svakodnevnim tekstovima često se piše malim slovom, dok se ime svetitelja piše velikim: “slava svetog Nikole”.
  3. Izraz “večita slava”
    U govorima, epitafima i literaturi često se javlja fraza:
    • “Večna slava junacima”
      Time se želi reći da se sećanje na nekoga neće ugasiti, da će ostati u kolektivnoj svesti.
  4. Veza sa ličnim imenima
    Mnogi slovenski narodi imaju imena izvedena iz istog korena: Miroslav, Jaroslav, Stanislav, Radoslav… Ideja je da osoba “nosi slavni mir”, “slavnu radost”, “slavno upravljanje” i slično. Tako ime postaje svojevrsna želja i blaga “programska poruka” za život.
  5. Razlika između popularnosti i prave slave
    U savremenom društvu često se razlikuje:
    • kratkotrajna “popularnost” (instant prepoznatljivost, npr. na društvenim mrežama)
    • dugotrajna, zaslužena “slava” (koja se veže uz stvarna dela, doprinos nauci, umetnosti, kulturi).

Ova razlika je česta tema javnih rasprava: da li je bolje biti “popularan” ili “slavan” u dubljem smislu te reči.

Zaključak

Reč “slava” pripada onom sloju reči koje nose mnogo više od jednog, površnog značenja. U sebi spaja:

  • ideju o ugledu i priznaju – kada govorimo o delima koja ostavljaju trag,
  • porodično-versku tradiciju – krsnu svetkovinu koja okuplja generacije,
  • poetsko i duhovno značenje – kada se govori o nebeskoj ili večitoj slavi.

Etymološki gledano, koren reči upućuje na ono o čemu se govori, što se pamti i prenosi. Zato nije slučajno da se ova reč vezuje i za heroje, i za svetitelje, i za porodice koje čuvaju običaje svojih predaka.

Kada se koristi pažljivo i u pravom kontekstu, reč “slava” umesto prazne etikete postaje snažan izraz poštovanja – bilo da je usmeren ka čoveku, ka Bogu, ili ka jednoj porodičnoj tradiciji koja traje kroz vreme.