Rečnikopedija

PRETRAGA

Šta znači reč: Objektivnost?

Objektivnost: Poreklo, značenje, upotreba i primeri

Značenje reči objektivnost

Objektivnost predstavlja sposobnost da se nešto sagleda nepristrasno, nezavisno od ličnih osećanja, mišljenja ili interesa. To je osobina ili stanje kada neko ili nešto zadržava neutralan, neulepšan, realan i istinit pogled na činjenice.

  1. Definicija u opštem jeziku:

Objektivnost je nepristrasnost u proceni, odnosno sposobnost da se donese sud koji nije pod uticajem emocija, predrasuda, ličnih interesa ili očekivanja.

  1. Kontekstualno značenje:
  • U novinarstvu: označava izveštavanje bez ličnog stava novinara.
  • U nauci: označava mogućnost ponovljivosti rezultata nezavisno od istraživača.
  • U svakodnevnoj komunikaciji: označava trud da sagledamo stvarnost onakvom kakva jeste, a ne onakvom kakvom je želimo videti.
  1. Šta podrazumeva biti objektivan:
  1. Ne donositi sudove na osnovu emocija.
  2. Razmatrati sve strane problema.
  3. Biti otvoren za činjenice, pa čak i kada su u suprotnosti s našim uverenjima.
  4. Izbegavati generalizacije i lične projekcije.

Poreklo reči objektivnost

Reč objektivnost ima zanimljivo i duboko ukorenjeno poreklo koje vodi ka latinskom jeziku.

  • Osnovna reč dolazi od latinskog objectivus, što znači „onaj koji se stavlja naspram“, izvedeno od obiectum – „nešto što je postavljeno pred“.
  • Obiectum je pak složenica od „ob-“ (nasuprot, pred) i „iacere“ (baciti).
  • Dakle, objekat je ono što stoji ispred subjekta, a objektivnost se odnosi na sposobnost sagledavanja tog objekta nezavisno od ličnog stava subjekta.

U filozofiji, pogotovo u novovekovnoj misli (Dekart, Kanti, Hegel), razvijena je suprotnost između subjektivnosti (ličnog, unutrašnjeg doživljaja) i objektivnosti (nečeg spoljašnjeg i opšteg). Tako je u savremenim jezicima ova reč postala sinonim za nepristrasnu i neutralnu procenu stvarnosti.

Upotreba reči u govoru

Reč objektivnost se koristi u različitim sferama života, od nauke i prava do novinarstva i svakodnevnih razgovora.

  1. U svakodnevnom govoru:
  • Kada neko iznosi mišljenje bez emocija ili ličnih stavova: „Hajde da budemo objektivni.“
  • Kada se pozivamo na fer pristup: „Sudija mora da sačuva objektivnost.“
  1. U profesionalnim oblastima:
  • Novinarstvo: Da bi se vest smatrala kredibilnom, mora biti prenesena s objektivnošću.
  • Psihologija: Terapeuti teže objektivnosti kako ne bi svoje vrednosti projektovali na klijenta.
  • Sudstvo: Presuda treba da bude doneta isključivo na osnovu činjenica – dakle, objektivno.
  1. U ličnoj komunikaciji:
  • Kada procenjujemo konflikt između dve osobe, koristi se izraz poput: „Pokušaj da sagledaš situaciju sa objektivnošću, a ne samo iz svoje pozicije.“

Sinonimi i antonimi

Sinonimi (slične reči):

  1. Nepristrasnost – naglasak na poštenju i fer stavu.
  2. Neutralnost – ukazuje na izbegavanje zauzimanja strane.
  3. Realnost – sagledavanje stvari onakvima kakve jesu.
  4. Nezavisnost u mišljenju – donošenje suda bez spoljašnjih uticaja.
  5. Treće lice – pogled sa distance.

Napomena: Nijedan od sinonima nije potpuno istovetan, jer svaki ima svoju nijansu značenja.

Antonimi (suprotne reči):

  1. Subjektivnost – lična, unutrašnja interpretacija.
  2. Pristrasnost – sklapanje suda pod uticajem osećanja ili ličnih interesa.
  3. Emotivnost u prosudbi – odluke podložne trenutnim osećanjima.
  4. Favorizovanje – naginjanje jednoj strani.

Primeri upotrebe reči u rečenicama

  1. Objektivnost je ključna kada donosimo važne odluke koje utiču na više ljudi.
  2. On je poznat po svojoj objektivnosti i nikada ne dozvoljava emocijama da zamagle njegov sud.
  3. Novinari su dužni da izveštavaju s najvećom mogućom objektivnošću.
  4. U ovoj raspravi ti si potpuno izgubio objektivnost.
  5. Njegov objektivan pristup problemu pomogao je da se pronađe pravedno rešenje.
  6. Biti objektivna prema sopstvenim greškama nije lako, ali je neophodno za lični razvoj.
  7. Bez trunke objektivnosti, tvoja analiza ne vredi mnogo.
  8. Na sudu se traži objektivna analiza dokaza, a ne nagađanja.
  9. Učitelj je hvalio učenike koji su umeli da pišu objektivno i bez predrasuda.
  10. Njena objektivnost u rešavanju konflikta oduševila je sve prisutne.

Zanimljivosti

  • U psihologiji postoji pojam “lažne objektivnosti”, kada osoba veruje da je nepristrasna, ali nesvesno donosi zaključke vođene ličnim stavovima.
  • Objektivnost nije uvek moguća – čak i u nauci postoje pristrasnosti koje utiču na tumačenje podataka.
  • Postoji filozofska debata da li „apsolutna objektivnost“ uopšte postoji – jer svako posmatranje dolazi iz neke „tačke gledišta“.
  • U nekim kulturama, biti „preterano objektivan“ se vidi kao hladan, bezosećajan pristup.
  • Jedna od najpoznatijih izjava o ovoj temi glasi: „Postoji samo percepcija – istina je relativna“, što dovodi u pitanje da li je potpuno objektivna istina ikada moguća.

Zaključak

Objektivnost je osobina kojoj težimo, iako je često dostižemo samo delimično. Ona zahteva svesno distanciranje od ličnih uverenja i emocija u cilju sagledavanja stvarnosti na što istinitiji način. U eri dezinformacija, ideoloških podela i manipulacija, ona postaje ne samo poželjna – već i neophodna.

Biti objektivan znači posmatrati svet umom, a ne srcem, iako je upravo taj balans između razuma i osećanja ono što nas čini potpunim ljudima. Učenje ove vrline ne dolazi lako, ali nas uči poštovanju činjenica, drugog mišljenja i unutrašnjoj iskrenosti prema sebi.