Značenje reči: Tendencioznost

Tendencioznost: Poreklo, značenje, upotreba i primeri

Šta znači reč: Tendencioznost?

Reč tendencioznost označava pristrasnost, naklonjenost određenom pravcu mišljenja ili interesu, odnosno nameru da se činjenice, događaji ili informacije predstave na način koji podržava neku ideju, grupu ili cilj.
U širem smislu, ona ukazuje na nedostatak objektivnosti i na postojanje skrivene namere iza nečijeg delovanja, mišljenja ili izlaganja.

Da bismo razumeli značenje ove reči u različitim kontekstima, možemo razlikovati nekoliko oblika:

1. U novinarstvu – označava pisanje koje nije neutralno, već podržava određenu političku ili ideološku stranu.
2. U umetnosti i književnosti – govori o delu koje svesno prenosi ideju ili poruku u službi određenog pogleda na svet.
3. U svakodnevnom govoru – koristi se kada želimo da istaknemo da je neko mišljenje, ocena ili postupak pristrasan, tj. da nije nepristrasno sagledan.

Drugim rečima, kada za neku tvrdnju ili ponašanje kažemo da je tendenciozno, mi zapravo kažemo da nije slučajno ni neutralno, već da u pozadini postoji namera da se nekoga ubedi, diskredituje ili usmeri ka određenom zaključku.

Poreklo reči: Tendencioznost

Reč potiče iz latinskog jezika, od imenice tendentia što znači namera, težnja, smer kretanja.
Kasnije, u nemačkom jeziku pojavljuje se oblik Tendenz, iz kojeg se preko francuskog tendance (tendencija) i tendancieux (pristrasan, nameran) razvila i naša reč tendenciozan, odnosno imenica tendencioznost.

Etimološki gledano, koren reči sadrži latinski glagol tendere – „težiti, napinjati, usmeravati se“.
Znači da sama osnova reči u sebi nosi ideju usmerenosti prema nečemu.
Kada se tom značenju doda prefiks koji naglašava nameru, dobijamo značenje svestan pravac mišljenja ili delovanja u službi neke ideje.

Dakle, istorijski razvoj reči pokazuje kako se od neutralnog pojma „težnje“ razvila negativna nijansa — danas tendencioznost najčešće nosi konotaciju manipulativnog usmerenja ili namerno iskrivljenog prikazivanja stvarnosti.

Upotreba reči: Tendencioznost

U savremenom jeziku, reč se koristi u situacijama kada želimo da ukažemo na to da nešto nije objektivno, već ima skrivenu nameru ili ideološki naboj.

Najčešće se sreće u:

1. Političkom govoru i medijima – kada se izveštavanje, komentari ili interpretacije događaja ocenjuju kao pristrasne.
2. Naučnim i akademskim raspravama – kada autor iznosi rezultate ili zaključke koji više služe dokazivanju njegove teze nego objektivnoj analizi.
3. Umjetničkim kritikama – kada delo nije spontano već služi kao sredstvo za prenošenje određene ideje, često propagandne.
4. Međuljudskim odnosima – kada osoba svoje mišljenje ili ponašanje zasniva na simpatijama ili animozitetu, a ne na činjenicama.

Na primer, ako neko izveštavanje u novinama favorizuje jednu stranu u sukobu, to nazivamo tendencioznim.
Ako u raspravi neko prikazuje samo delove istine koji idu njemu u korist, i to je tendenciozno ponašanje.

Dakle, upotreba reči uvek implicira svesno usmeravanje u korist jedne strane, bilo u govoru, pisanju ili delovanju.

Sinonimi i antonimi

Sinonimi:

• pristrasnost
• jednostranost
• ideološka obojenost
• subjektivnost
• propagandnost
• neobjektivnost

Svi ovi izrazi označavaju sličnu pojavu – odsustvo nepristrasnosti i prisustvo skrivene namere da se nekoga ubedi ili oblikuje njegovo mišljenje.

Antonimi:

• objektivnost
• nepristrasnost
• neutralnost
• istinoljubivost

Ovi izrazi predstavljaju suprotnost – stanje kada neko iznosi mišljenje ili činjenice bez lične, ideološke ili političke boje.

Primeri upotrebe u rečenicama

1. Novinar je optužen za tendencioznost jer je prikazao događaj iz ugla jedne političke strane.
2. Njegova analiza deluje tendenciozno, jer namerno prećutkuje činjenice koje ne idu u prilog njegovom stavu.
3. Umetničko delo je kritikovao zbog prevelike tendencioznosti i gubitka autentičnosti izraza.
4. U raspravi se primetila tendenciozna interpretacija podataka.
5. Sud je odbacio tužbu jer je veštak dao tendenciozno mišljenje.
6. Televizijska emisija bila je jasno tendenciozna, sa ciljem da ubedi gledaoce u određeni politički stav.
7. Profesor je upozorio studente da izbegavaju tendenciozne izvore informacija prilikom pisanja eseja.
8. Njegov govor je bio pun tendencioznih poruka koje su imale propagandni karakter.
9. Urednik je uklonio deo teksta smatrajući ga previše tendencioznim.
10. Kada naučnik pristupa temi sa unapred formiranim mišljenjem, njegova istraživanja mogu poprimiti oblik tendencioznosti.

Zanimljivosti

• Reč tendencioznost se prvi put u srpskom jeziku pojavljuje u drugoj polovini 19. veka, kada su se prevodila dela iz nemačke i francuske kritičke misli.
• U marksističkoj terminologiji koristila se kao neutralan termin koji označava svesnu ideološku usmerenost umetnosti – što znači da u određenim istorijskim trenucima nije imala negativnu, već čak pozitivnu konotaciju.
• Danas se u svakodnevnom govoru najčešće koristi pežorativno, kao kritika neobjektivnosti.
• U akademskoj etici, pojam tendencioznosti se često vezuje za confirmation bias – kognitivnu pristrasnost gde ljudi traže i tumače informacije koje potvrđuju njihova prethodna uverenja.

Zaključak

Tendencioznost je pojam koji na prvi pogled deluje apstraktno, ali se u stvarnosti veoma često sreće — u novinama, na društvenim mrežama, u političkim govorima i čak u međuljudskim razgovorima.
Suština mu je u odsustvu ravnoteže između činjenica i namere: umesto da stvarnost prikažemo kakva jeste, mi je oblikujemo prema onome što želimo da drugi vide.

Razumevanje ovog pojma pomaže nam da postanemo kritičniji čitaoci i slušaoci, da razlikujemo činjenice od tumačenja i da prepoznamo kada neko pokušava da utiče na naše mišljenje pod maskom objektivnosti.
U tom smislu, poznavanje značenja i upotrebe reči tendencioznost nije samo lingvističko, već i etičko i građansko znanje – temelj razvijenog i svesnog društva.