Objašnjenje poslovice: Zlo je ko ne zna a učiti se ne da

Analiza poslovice: Zlo je ko ne zna a učiti se ne da

Poreklo poslovice

Poslovica “Zlo je ko ne zna a učiti se ne da” dolazi iz narodne mudrosti koja naglašava važnost učenja i otvorenosti za znanje, ali ujedno nosi i suptilnu kritiku onih koji odbijaju prilike za učenje. Ovakve poslovice karakteristične su za balkanske i istočnoevropske narodne običaje, gde se kroz generacije usmeno prenosila važnost obrazovanja kao ključnog sredstva napretka, kako za pojedinca, tako i za zajednicu.

Što se tiče jezičkog porekla, poslovica je izgrađena na rečima koje su deo svakodnevnog narodnog jezika, jasno razumljive svima i bez upotrebe složenih izraza. Ova jednostavnost u strukturi upravo je ono što je čini lakom za pamćenje i ponavljanje. Slične poslovice nalazimo u kulturama koje vrednuju učenje kao put ka mudrosti, često naglašavajući potrebu za znanjem kao suštinskom vrednošću u životu.

Značenje poslovice

Poslovica “Zlo je ko ne zna a učiti se ne da” ima složenu poruku koja se može razložiti na nekoliko nivoa:

1. Prvo značenje – Odbijanje znanja
   Sama poslovica kritikuje osobe koje nemaju određeno znanje, ali uprkos tome odbijaju da uče. Ona implicitno tvrdi da je neznanje samo po sebi “zlo” onda kada je rezultat svesnog izbora da se odbije prilika za unapređenje.
2. Drugo značenje – Otvorenost uma
   Izreka upućuje na važnost otvorenosti uma. Čovek koji želi da se razvija mora biti spreman da prihvati savete, uputstva i znanja iz različitih izvora, bez obzira na to koliko zna ili ne zna. Zatvoren um ograničava čoveka i stavlja ga u poziciju večitog početnika.
3. Treće značenje – Vrlina učenja
   Učenje se ovde prikazuje kao moralna obaveza, kao težnja ka unapređenju sebe i društva. Poslovica naglašava da je sticanje znanja osnov za donošenje mudrih odluka i napredak.
4. Četvrto značenje – Posledice neznanja
   Ovo značenje nosi poruku da neznanje može biti pogubno, ne samo za onog ko ne zna već i za ljude oko njega. Ignorisanje prilike za učenje ima dalekosežne posledice koje utiču i na društvo.
5. Peto značenje – Suptilna kritika onih koji su zatvoreni za promene
   Poslovica može biti opomena da osoba koja nije spremna na promene, učenje i razvoj, sama sebi predstavlja prepreku, ali i potencijalnu prepreku za druge. Zato je “zlo” onaj koji ne želi da se unapredi i time sputava napredak celokupne zajednice.

Slične poslovice i izreke

Postoji nekoliko poslovica koje nose sličnu poruku u našoj kulturi, ali i u kulturama drugih naroda. Neke od njih su:

• “Ko hoće, nađe način, ko neće, nađe izgovor” – Ova poslovica ukazuje na potrebu za naporom i voljom, naglašavajući da oni koji žele da uče, uvek nađu način za to.
• “Ko ne uči, nazaduje” – Ističe da je neprestano usavršavanje jedini put do napretka.
• “Znanje je moć” (lat. Scientia potentia est) – Izreka prepoznata u zapadnoj kulturi, koja naglašava vrednost znanja kao sredstva koje omogućava bolju kontrolu nad sobom i svojom okolinom.
• “Neznanje je bolest, a znanje lek” – Arapska poslovica koja naglašava važnost znanja kao leka protiv loših odluka i poteza.

Moralna i etička pouka

Etika koja stoji iza ove poslovice vezana je za nekoliko ključnih vrednosti:

1. Samousavršavanje – Osoba koja teži ka znanju ulaže u svoj razvoj i pokazuje trud ka tome da bude korisna član zajednice.
2. Skromnost u neznanju – Prihvatiti da ne znaš sve je znak skromnosti, ali takođe i poziv na traženje odgovora i otvorenost za promene.
3. Odgovornost prema sebi i drugima – Neznanje može doneti zlo ne samo onome ko odbija da uči, već i onima na koje njegova neobaveštenost utiče. Stoga je odgovornost prema učenju deo etičke dužnosti pojedinca.
4. Priznavanje vrednosti drugih – Osoba koja zna vrednuje znanje drugih i uči od njih, pokazujući poštovanje prema iskustvima i mudrosti drugih ljudi.

Zanimljivosti

Poslovica “Zlo je ko ne zna a učiti se ne da” može se povezati sa filozofskim učenjima različitih kultura:

• Sokratovo učenje o neznanju – Sokrat je naglašavao važnost priznanja sopstvenog neznanja kao prvog koraka ka mudrosti. On je smatrao da samo onaj ko zna da ne zna, može i da postigne istinsko znanje.
• Konfučijanska etika – Konfučije je smatrao da su moralnost i vrlina u direktnoj vezi sa učenjem. Prema njemu, onaj koji odbija da uči zapravo odbacuje priliku za sopstvenu vrlinu.
• Savremena psihologija – Istraživanja pokazuju da ljudi koji su otvoreni za nova iskustva i učenje imaju tendenciju da budu srećniji i uspešniji u životu. U ovom smislu, poslovica bi se mogla povezati sa pojmom “lifelong learning” – doživotnog učenja.

Zaključak

Poslovica “Zlo je ko ne zna a učiti se ne da” nosi bezvremenu mudrost, naglašavajući da je odbijanje znanja zapravo moralna i etička slabost. Znanje predstavlja ne samo sredstvo za lični razvoj, već i obavezu prema zajednici. Ova poslovica, kroz svoju jednostavnost, pruža dublji uvid u ljudsku prirodu i potrebu za stalnim učenjem kao sredstvom za napredak i izbegavanje grešaka.

U današnjem svetu, gde su informacije dostupne na svakom koraku, odbijanje da se uči predstavlja još veći “greh”. Zato je važno da ovu staru mudrost primenimo i danas, podsećajući se da nikada nije kasno da se nauči nešto novo i tako doprinese i sebi i drugima.