Rečnikopedija

PRETRAGA

Šta znači reč: Zlovoljan?

Zlovoljan: Poreklo, značenje, upotreba i primeri

Značenje reči zlovoljan

(Definicija i kontekstualno značenje)

Reč zlovoljan opisuje osobu koja je loše volje, razdražljiva, neraspoložena i obično neljubazna prema okolini. Ne radi se nužno o dubokoj tuzi ili depresiji, već o stanju koje je spoj blage mrzovolje i unutrašnje napetosti. Takva osoba nije raspoložena ni za razgovor, ni za saradnju, često je zatvorena, škrta na rečima i lako se iritira.

U kontekstu govora, ova reč se koristi da označi prolazno ali primetno psihološko stanje koje nije prijatno ni osobi koja ga oseća, ni ljudima u njenoj blizini.

Najčešće osobine koje prati ovaj pojam su:

  1. Neraspoloženje koje se ne može lako objasniti.
  2. Tiho negodovanje prema svemu i svakome.
  3. Povučeno ponašanje sa primesama iritacije.
  4. Odbijanje socijalnih kontakata.
  5. Nezainteresovanost za aktivnosti koje su ranije prijale.

U psihološkom smislu, zlovoljnost se često javlja kao posledica umora, frustracije, razočaranja ili unutrašnje nesigurnosti. Ipak, ona ne mora nužno ukazivati na ozbiljan problem, već može biti trenutna emocionalna reakcija na spoljašnje okolnosti.

Poreklo reči zlovoljan

(Etimologija i istorijski razvoj)

Reč je složenica domaćeg porekla, što znači da potiče iz slovenskih jezičkih korena, a ne iz stranih jezika. Sastavljena je od dve jasno prepoznatljive reči:

  • Zlo – što označava nešto negativno, loše, neprijatno.
  • Volja – označava unutrašnju težnju, raspoloženje ili spremnost.

Dakle, zlovoljan bukvalno znači: onaj čija je volja zla – što se u savremenom jeziku prenosi kao: onaj koji je loše volje, razdražen, bez volje za interakcijom.

Ova reč pripada starijem jeziku i zadržala je svoj oblik još iz doba kada su pojmovi poput “volja” i “duševno stanje” bili tesno povezani. I danas se u književnosti i svakodnevnom govoru koristi u svom izvornom značenju, mada u nešto manjoj meri zbog sve češće upotrebe savremenijih izraza poput “neraspoložen”, “mrzovoljan” i sl.

Zanimljivo je da je ovaj pridev prisutan i u starijoj narodnoj poeziji, gde se često koristio da izrazi unutrašnju tugu junaka ili junakinja koje muče srce i duša.

Upotreba u govoru

(Kako i kada se koristi)

Pridev zlovoljan se koristi u formalnom, književnom i svakodnevnom govoru da opiše emotivno stanje osobe. Može se primeniti i doslovno i metaforički.

Najčešće situacije kada se koristi:

  1. Opis raspoloženja pojedinca:
    “Danas je bio zlovoljan, verovatno zbog problema na poslu.”
  2. Karakterizacija ponašanja:
    “Na sastanku je sedeo ćutke, vidno zlovoljan.”
  3. Književni opisi likova:
    “Junakinja romana biva opisana kao zlovoljna udovica zatvorena u svom svetu.”
  4. U pozorišnim i filmskim kritikama:
    “Glumac je sjajno dočarao zlovoljnog i mizantropskog profesora.”
  5. U psihološkim ili sociološkim analizama ponašanja:
    “Dugotrajna frustracija može izazvati zlovoljnost čak i kod vedrih osoba.”

Može se koristiti i u ironičnom tonu, na primer: “Kao i uvek, ujutru je bio veseo kao zlovoljan rakun.”

Sinonimi i antonimi

Sinonimi:

  1. Mrzovoljan – vrlo blizak značenju, često se koristi kao zamena.
  2. Neraspoložen – širi pojam koji uključuje i zlovolju.
  3. Mrgudan – ističe spoljašnju manifestaciju zlovolje (mrštenje, ćutljivost).
  4. Turoban – sa primesama tuge i težine.
  5. Sumoran – blizak, ali sa nijansom unutrašnje tame.
  6. Neadekvatno raspoložen – formalni izraz u psihološkoj terminologiji.

Antonimi:

  1. Vesel – osoba vedrog duha i pozitivnog raspoloženja.
  2. Raspoložen – neutralno pozitivan emocionalni ton.
  3. Dobronameran – za razliku od zlovoljnosti koja često odiše negativnošću.
  4. Dobrovoljan – spreman na saradnju, suprotno od onoga ko je zlovoljan.
  5. Otvoren – sklon komunikaciji i dijalogu.

Zlovolja i veselje stoje na dijametralnim krajevima emocionalnog spektra.

Primeri rečenica

  1. Zlovoljan je sedeo u uglu, ne želeći ni da pogleda goste.
  2. Njeno zlovoljno držanje kvarilo je atmosferu u čitavoj prostoriji.
  3. Ne budi zlovoljan, znaš da nismo mogli drugačije.
  4. Iako uvek srdačan, tog dana bio je neuobičajeno zlovoljan.
  5. Njegov zlovoljni izraz lica terao je sve da mu se sklone s puta.
  6. Nismo znali zašto je zlovoljan, ali niko nije smeo da pita.
  7. Bila je zlovoljna i povučena, čak i kad smo joj doneli poklon.
  8. Učitelj je postao zlovoljan kad su učenici ponovo zakasnili.
  9. Njeno zlovoljno ćutanje trajalo je satima.
  10. I sam sam ponekad zlovoljan, ali se trudim da to ne pokažem.

Zanimljivosti o reči

  • Reč je i dalje deo aktivnog rečnika u mnogim književnim delima, ali u govoru se često zamenjuje modernijim izrazima.
  • U dijalektima širom Srbije mogu se čuti lokalne varijante značenja: u nekim krajevima “zlovoljan” ne znači samo “neraspoložen”, već i “pokvarenog karaktera”.
  • U starim narodnim pripovetkama, zlovoljnost se često vezivala za starije žene koje žive same – što odražava patrijarhalni stereotip.
  • Psihološki gledano, zlovolja može biti prvi korak ka emocionalnoj izolaciji ako se zanemari.

Zaključak

Reč zlovoljan je precizan i izražajan pridev domaćeg porekla koji i danas ima svoje mesto u jeziku. Iako deluje arhaično, njegovo značenje je savremeno i univerzalno: svi ljudi s vremena na vreme osete stanje neraspoloženja, razdražljivosti i tihe frustracije koje ova reč savršeno opisuje.

Korišćenjem ovakvih izraza ne samo da obogaćujemo svoj jezik, već i pokazujemo dubinu razumevanja nijansi emocija. U vremenu kada je sve ubrzano i površno, ovakve reči nas podsećaju na bogatstvo jezika i važnost unutrašnjeg sveta.

Ako nekoga sledeći put vidite ćutljivog i povučenog, možda nije “bezobrazan” – možda je samo zlovoljan.