Značenje reči: Kolokvijalizam

Kolokvijalizam: Poreklo, značenje, upotreba i primeri

Šta znači reč: kolokvijalizam?

Reč kolokvijalizam označava izraze, reči ili fraze koje se koriste u svakodnevnom, neformalnom govoru, a koje se često ne smatraju prikladnim za formalne, stručne ili književne kontekste. Drugim rečima, to su „narodni izrazi“ koji se prirodno javljaju u spontanoj komunikaciji među ljudima, posebno u govoru, i često odražavaju duh jezika u stvarnoj upotrebi.

Karakteristike kolokvijalizama:

1. Neformalnost – koriste se u običnom govoru, među prijateljima, porodicom ili u opuštenim situacijama.
2. Lokalnost – često su vezani za određeni dijalekat, regiju ili kulturu.
3. Promenljivost – menjaju se kroz vreme i nove generacije ih mogu stvarati ili zaboravljati.
4. Izražajnost – neretko sadrže humor, ironiju, emocije ili preuveličavanje.

Kolokvijalizmi nisu nužno gramatički netačni, ali se razlikuju od standardnog jezika upravo po tonu i stilu. Na primer, umesto „otišao sam kući“, u kolokvijalnom govoru neko može reći: „zapucao sam kući“.

Poreklo reči: kolokvijalizam

Reč kolokvijalizam vodi poreklo iz latinskog jezika. Osnova je latinska reč colloquium, što znači „razgovor“ ili „neformalan dijalog“. Iz tog korena se razvila engleska reč colloquial, koja označava nešto što se odnosi na razgovorni jezik, i od nje potiče colloquialism – upravo ono što danas zovemo kolokvijalizmom.

U srpski jezik ovaj termin je ušao preko zapadnih jezika (najverovatnije preko nemačkog i engleskog), prvenstveno u lingvističkom i stilističkom kontekstu. Upotrebljava se kako bi se označili izrazi koji nisu deo formalnog književnog jezika, ali su važni za razumevanje živog govora naroda.

Upotreba reči kolokvijalizam

Reč se najčešće koristi u lingvistici, književnoj analizi i stilistici, ali može da se pojavi i u razgovoru obrazovanih govornika koji žele da opišu jezičke pojave. Koristi se kada se želi ukazati na:

1. Izraz koji je karakterističan za svakodnevni govor, a ne za formalni stil.
2. Termin koji ukazuje na neformalnu komunikaciju, posebno u pisanju (npr. blogovi, dijalozi u romanima, scenariji).
3. Jezičku boju ili stil nekog teksta, naročito ako se želi stvoriti osećaj realnog govora likova.

Na primer, u analizi romana može se reći: „Pisac koristi kolokvijalizme kako bi dočarao autentičnost likova iz naroda.“

Sinonimi i antonimi

Sinonimi:

1. Govorni izraz – odnosi se na reči koje se češće izgovaraju nego pišu.
2. Neformalni izraz – opšti izraz za sve što nije formalno.
3. Narodni govor – ukazuje na izraze iz svakodnevne upotrebe.
4. Sleng (žargon) – u užem smislu se razlikuje od kolokvijalizama, ali u nekim kontekstima ih ljudi poistovećuju.

Antonimi:

1. Standardni izraz – deo normiranog jezika koji se uči u školi.
2. Književni stil – forma izražavanja koja se koristi u umetničkom pisanju.
3. Formalni jezik – koristi se u poslovnim, pravnim i akademskim kontekstima.

Važno je napomenuti da kolokvijalizam nije isto što i vulgarizam, mada ponekad može imati elemente humora ili prostote. Takođe, nije isto što i dijalektizam, jer kolokvijalizam može biti deo standardnog jezika, ali u neformalnom obliku.

Primeri

Evo 10 primera rečenica u kojima se koristi reč kolokvijalizam u različitim oblicima:

1. Profesor je objasnio da je „smorio se“ tipičan kolokvijalizam u govoru mladih.
2. U eseju je kritikovana preterana upotreba kolokvijalizama jer tekst gubi ozbiljnost.
3. Pisac koristi mnoge kolokvijalizme, kako bi likovi zvučali životnije.
4. Taj izraz nije stručni termin, već običan kolokvijalizam iz svakodnevnog govora.
5. Nije znao značenje tog kolokvijalizma, pa se zbunio tokom razgovora.
6. U engleskom jeziku ima mnogo kolokvijalizama koji se teško prevode.
7. Lingvisti prate kako se kolokvijalizmi menjaju iz generacije u generaciju.
8. Korišćenje kolokvijalizama u pravnim tekstovima nije preporučljivo.
9. U tom intervjuu koristio je mnogo kolokvijalizama, što je delovalo neozbiljno.
10. Da bi razumeo savremeni govor, moraš znati i osnovne kolokvijalizme.

Zanimljivosti

• Neki kolokvijalizmi postaju deo standardnog jezika vremenom. Na primer, reč „klopa“ je nekada bila isključivo kolokvijalna, a danas se često koristi u širem kontekstu.
• Kolokvijalizmi su važni za učenje jezika jer predstavljaju „živi“ jezik, a ne samo njegove gramatičke forme.
• Svaka generacija stvara svoje kolokvijalizme – što znači da su oni i pokazatelj društvenih i kulturnih promena.
• U književnosti se kolokvijalizmi često koriste da bi likovi delovali prirodnije i uverljivije.

Zaključak

Reč kolokvijalizam označava sve one izraze koji čine naš svakodnevni govor živim, spontanim i bliskim. Iako nisu deo formalnog jezika, oni su neizostavan deo komunikacije i važni su za razumevanje jezika u praksi. Poznavanje kolokvijalizama ne samo da obogaćuje rečnik, već i pomaže u razumevanju kulture, emocija i duha naroda koji tim jezikom govori.

U učenju jezika – bilo da je to maternji ili strani jezik – ne treba zanemariti kolokvijalizme. Oni su most između knjige i stvarnog života.