Rečnikopedija

PRETRAGA

Značenje reči: Osionost

Osionost: Poreklo, značenje, upotreba i primeri

Šta znači reč: osionost?

Osionost je osobina (crta ponašanja i stava) koja se vidi kada neko nastupa oholо, nadmeno, drsko, sa osećajem da je “iznad” drugih – kao da mu pravila ne važe, kao da ne mora da objašnjava, sluša ili uvažava tuđe granice.

U praksi, ta osobina se prepoznaje po tonu, gestovima, načinu obraćanja, ali i po poruci koja stoji “ispod” reči: “Ja sam važniji, ti si manje bitan.” Zato se ova reč često koristi kada želimo da opišemo ne samo samopouzdanje, nego samopouzdanje koje je prešlo u prezir i bezobzirnost.

Da bi značenje bilo potpuno jasno, korisno je razlikovati nekoliko bliskih nijansi:

  1. Nadmenost (visina)
    Osoba se drži “na visini”, spušta druge pogledom ili rečima, pravi distancu.
  2. Drskost (prelazak granice)
    Ne radi se samo o “hladnoći”, već o otvorenom kršenju bontona: prekidanje, podsmeh, naređivanje, omalovažavanje.
  3. Oholost (unutrašnji stav)
    Uverenje da je neko “previše poseban” da bi poštovao pravila koja važe za druge.
  4. Prkosan, izazivački nastup (spoljašnji stil)
    Nekad se ispoljava kao namerno provociranje autoriteta ili okoline, više radi dokazivanja nego iz uverenja.

Važno: nije isto što i samopouzdanje. Samopouzdanje može biti tiho, pristojno i stabilno. Ova osobina, naprotiv, često ima potrebu da se pokaže kroz ponižavanje ili dominaciju.

Poreklo reči osionost

Ova imenica nastaje od prideva osion (u značenju: drzak, nadmen, ohol), uz nastavak -ost, koji u srpskom jeziku redovno gradi apstraktne imenice i označava osobinu ili stanje (kao u: hrabrost, tvrdoglavost, skromnost, radoznalost).

Drugim rečima, put je jednostavan i “školski”:

  1. osion = kakav je neko (opis čoveka ili ponašanja)
  2. -ost = osobina kao pojava uopšte
  3. osionost = ta osobina, kao naziv za “drsko-ohol stav”

Što se tiče dublje istorije samog prideva osion, lingvistički je važno reći sledeće: reč je stara i ukorenjena u narodnom izrazu, a kroz vreme je ostala stabilna upravo zato što precizno hvata jednu ljudsku pojavu – ponašanje koje je istovremeno i nadmeno i bezobzirno. U govoru se često čuva u opisima karaktera (“bio je osion”) ili u moralnim ocenama (“pokazao je osiono držanje”).

U našem jeziku ovakve reči imaju i posebnu ulogu: nisu “neutralne”, nego nose vrednosni sud. Kad nekoga opišemo ovom imenicom, mi ne kažemo samo kako se ponaša, nego i šta mislimo o tom ponašanju – a to je najčešće osuda, upozorenje ili kritika.

Još jedna zanimljiva stvar: imenice na -ost često deluju “knjiškije” i ozbiljnije nego pridev. Pridev je brz (“osion”), a imenica zvuči kao zaključak (“to je osionost”) – kao da smo osobinu uhvatili, imenovali i stavili joj etiketu.

Upotreba reči osionost

U govoru i pisanju, ova reč se koristi kada želimo da opišemo:

  1. Ponašanje pojedinca
    • kad neko razgovara s visine
    • kad se ponaša kao da mu niko ništa ne može
    • kad ponižava, naređuje ili omalovažava
  2. Atmosferu ili stil u komunikaciji
    • u konfliktima (porodičnim, poslovnim, javnim)
    • u raspravama, naročito kad jedna strana “gazi” drugu
    • u situacijama gde se očekuje poštovanje (šalter, učionica, sastanak), a neko se ponaša suprotno
  3. Društvene pojave (šire, metaforično)
    • kada se kritikuje bahat odnos moćnih prema slabijima
    • kada se opisuje ton neke institucije ili autoriteta

Kako je najbolje upotrebiti (da zvuči prirodno):

  1. Kao predmet osude ili upozorenja
    “To nije hrabrost, nego …” (naglašava razliku između zdravog i lošeg nastupa)
  2. Uz glagole koji pokazuju ispoljavanje
    “pokazati”, “ispoljiti”, “odavati”, “preći u”, “prerasti u”
  3. Uz reči koje pojačavaju nijansu
    “hladna”, “otvorena”, “neprijatna”, “potpuna”, “neopravdana”

Stilska napomena: ovo je reč koja se često koristi u književnom jeziku, novinskom stilu i ozbiljnijim tekstovima, ali je potpuno prirodna i u svakodnevnom govoru kad želimo preciznu etiketu za nečije “držanje”.

Sinonimi i antonimi

Sinonimi (slična značenja) – uz kratko objašnjenje

  1. oholost – jača nijansa “unutrašnje visine”; uverenje o sopstvenoj superiornosti
  2. nadmenost – “visina” i distanca prema drugima, često hladna i uštogljena
  3. drskost – naglašava bezobrazan prelazak granice i manjak poštovanja
  4. bahatost – više praktična i “sirova” varijanta: ponašanje bez obzira na posledice
  5. arogancija – intelektualno/ponašajno isticanje sebe, često uz potcenjivanje drugih
  6. prepotencija – “pametovanje s visine”, uverenje da je neko važniji ili pametniji od svih

Antonimi (suprotna značenja) – uz kratko objašnjenje

  1. skromnost – bez potrebe da se bude iznad drugih
  2. poniznost – spremnost da se uvaže tuđe granice i da se ne ističe sopstvena veličina
  3. učtivost – pristojan, obazriv nastup u komunikaciji
  4. obzirnost – razmišljanje o tome kako naše reči i postupci utiču na druge
  5. smirenost – stabilan ton bez dokazivanja i bez “gaženja” sagovornika
  6. poštovanje – priznanje tuđe vrednosti, čak i kad se ne slažemo

Primeri – 10 rečenica (različiti oblici, padeži, rodovi)

  1. Nije me uvredila kritika, nego osiona primedba izrečena pred svima, kao da sam bezvredan.
  2. U njegovom glasu čula se osiona sigurnost čoveka koji ne podnosi prigovor.
  3. Ne trpim osione odgovore, pogotovo kad dolaze bez ikakvog razloga.
  4. Njena osionost nije bila snaga, već maska za nesigurnost.
  5. Zbog osionosti u nastupu izgubio je podršku i onih koji su mu do juče verovali.
  6. Odgovorila je bezobrazno, skoro osiono, i odmah pokvarila razgovor.
  7. Sa osionošću se ne gradi autoritet; autoritet se gradi doslednošću i merom.
  8. Neprijatno mi je bilo pred tom osionom publikom koja se podsmevala svakom pitanju.
  9. Umesto izvinjenja, dobili smo novu rundu osione odbrane i prebacivanja krivice.
  10. U toj rečenici nije bilo argumenta, samo osiona poruka: “Ćuti i slušaj.”

Zanimljivosti

  1. Tanka granica između “sigurnog” i “nadmenog”
    Ljudi ponekad pogreše pa pomisle da je grub nastup isto što i autoritet. Međutim, autoritet mirno stoji i kad ne viče, dok drsko držanje mora stalno da se dokazuje.
  2. Često je “glasnija” od znanja
    Zanimljivo je da se ova osobina nekad pojavljuje baš tamo gde znanja nema dovoljno: tada ton i stav pokušavaju da zamene argumente.
  3. U književnosti je česta kao “brzi znak karaktera”
    Pisci vole ovakvu reč jer u jednoj etiketi odmah dobijete sliku osobe: način govora, odnos prema drugima, čak i mogući konflikt u priči.
  4. Može biti prolazna, a ne trajna
    Nekad govorimo o crti ličnosti, a nekad o trenutku: čovek može u stresu ispasti drskiji nego što inače jeste. Zato se u proceni uvek gleda obrazac, ne jedan incident.
  5. U vaspitnom smislu, često je znak loše komunikacije, ne “jačine”
    Kada se ova osobina pojavi u porodici, timu ili razredu, obično je signal da se poštovanje zamenilo takmičenjem ko je “iznad”.

Zaključak

Ova reč je korisna jer precizno imenuje ponašanje koje nije samo neprijatno, nego i ponižavajuće: spoj nadmenosti, drskosti i osećaja superiornosti. U dobrom tekstu ili razgovoru pomaže da razlikujemo zdravu sigurnost od nastupa koji gazi druge. A kad jednom jasno prepoznamo tu razliku, lakše je postaviti granice: mirno, tačno i bez spuštanja na isti nivo.