Rečnikopedija

PRETRAGA

Značenje reči: Pokoran

Pokoran: Poreklo, značenje, upotreba i primeri

Šta znači reč „pokoran“?

Reč pokoran označava osobu ili ponašanje koje pokazuje spremnost da se prihvati autoritet, pravilo ili volja nekoga drugog bez protivljenja. U svakodnevnom govoru ova osobina može imati i pozitivne i negativne konotacije, u zavisnosti od situacije.

Najvažnija značenja mogu se podeliti na nekoliko tačaka:

  1. Spremnost na poslušnost – kada neko bez otpora prihvata odluke nadređenog ili autoriteta.
  2. Smirenost i blagost – u nekim kontekstima „pokornost“ znači skromnost i miran karakter.
  3. Nedostatak samostalnosti – ponekad se ovaj izraz koristi u negativnom smislu, kada osoba nema sopstveni stav ili ne pokazuje inicijativu.
  4. Religijsko značenje – u duhovnom smislu, biti pokoran znači biti odan božanskim zakonima ili veri, prihvatati volju Boga sa poniznošću.

Dakle, značenje zavisi od tona kojim se koristi – može biti vrlina (skromnost i poštovanje), ali i mana (pasivnost i nedostatak hrabrosti).

Poreklo reči

Reč pokoran potiče iz staroslovenskog jezika i vezuje se za koren koriti ili koračiti, što je označavalo kretanje ili hodanje „pod nečijom upravom“. Prefiks po- naglašava usmerenost ili položaj „ispod“ ili „prema“, dok sufiks -an označava osobinu ili stanje.

U starom slovenskom jeziku „pokoran“ je označavao onoga „ko se drži u koraku“ – dakle, ko ide u skladu sa nekim pravilom ili vođom. Iz tog značenja razvila se šira upotreba koja podrazumeva poslušnost, poniznost i prihvatanje tuđe volje.

U srpskom jeziku ovaj izraz je od davnina bio prisutan u narodnoj književnosti i religijskim tekstovima. Posebno je bio važan u crkvenim spisima gde je „pokornost“ bila vrlina vernika prema Bogu, sveštenstvu i hrišćanskom učenju. Tokom vremena, reč je dobila i šire značenje u svakodnevnom govoru.

Upotreba reči

Reč pokoran se koristi u različitim situacijama:

  1. U porodici i odgoju – kada se opisuje dete koje sluša roditelje i učitelje.
  2. Na poslu i u društvu – kada zaposleni bez protivljenja poštuje autoritet nadređenih ili pravila.
  3. U religiji i filozofiji – u kontekstu poniznosti i odanosti višim zakonima.
  4. U međuljudskim odnosima – kada osoba pokazuje smirenost i odsustvo konflikta u komunikaciji.
  5. U negativnom smislu – kada se želi naglasiti pasivnost, nesamostalnost ili strah od suprotstavljanja.

Dakle, upotreba reči zavisi od toga da li se želi istaći vrlina (smirenost i poslušnost) ili mana (nedostatak hrabrosti i samostalnog mišljenja).

Sinonimi i antonimi

Sinonimi (slična značenja):

Ovi sinonimi ističu različite nijanse značenja – od mirne naravi (krotak) do svesnog poštovanja autoriteta (poslušan, odan).

Antonimi (suprotna značenja):

  • buntovan
  • neposlušan
  • prkosan
  • samovoljan
  • slobodouman
  • nezavisan

Ove reči naglašavaju suprotnost – osobu koja se ne povinuje tuđim pravilima, već izražava sopstvenu volju i samostalnost.

Primeri u rečenicama

  1. On je bio pokoran učenik koji nikada nije kasnio na čas.
  2. Njegov pokoran stav pomogao mu je da izbegne sukobe sa starijima.
  3. U očima vernika, biti pokoran Bogu znači živeti u skladu sa moralnim zakonima.
  4. Dete je pokazalo pokornost kada je poslušalo učitelja bez rasprave.
  5. Iako je bio pokoran, u srcu je nosio veliku hrabrost i snagu.
  6. Njena pokorna narav činila je da se retko suprotstavlja drugima.
  7. Radnik je ostao pokoran iako se nije slagao sa odlukama uprave.
  8. U nekim kulturama, pokornost žene se smatrala vrlinom, dok se danas na to gleda kritički.
  9. On je delovao pokorno, ali je u sebi smišljao plan kako da se oslobodi.
  10. U starim pričama junak nikada nije bio pokoran, već je hrabro prkosio sudbini.

Zanimljivosti

  • U srednjovekovnim tekstovima „pokornost“ je često bila povezana sa vladarskom moći – podanici su morali biti „pokorni“ vladaru kao znak lojalnosti.
  • U psihologiji, preterana pokornost može se posmatrati kao osobina koja proizlazi iz straha ili nesigurnosti.
  • U savremenoj pedagogiji i psihologiji se pravi razlika između zdrave poslušnosti i preterane pokornosti, jer druga može gušiti individualnost.
  • U literaturi, likovi koji su pokorni često se koriste da bi se naglasila kontrastna osobina buntovnih junaka.

Zaključak

Reč pokoran nosi u sebi bogato značenje koje se menja u zavisnosti od konteksta. Može označavati vrlinu – mirnu i poslušnu prirodu, ali i slabost – nedostatak samostalnosti i hrabrosti. Njeno poreklo nas podseća na drevne predstave o hodanju „u koraku“ sa autoritetom, dok njena savremena upotreba pokazuje da društvo vrednuje i poslušnost i slobodu. Razumevanje ove reči pomaže nam da bolje sagledamo ljudske karaktere, odnose moći i kulturne vrednosti kroz vreme.