Rečnikopedija

PRETRAGA

Značenje reči: Pretpostavka

Pretpostavka: Značenje i analiza

Šta znači reč: Pretpostavka?

Reč „pretpostavka“ najčešće označava ono što uzimamo kao polaznu tačku, iako nije do kraja provereno ili dokazano. To je ono što smatramo verovatnim, pa se na osnovu toga dalje razmišljanje ili delovanje gradi.

Da bude jasnije, možemo je posmatrati kroz nekoliko tipičnih značenja:

  1. Polazna ideja u razmišljanju ili raspravi
    To je ono što „uzmemo zdravo za gotovo“ da bismo mogli da nastavimo logički tok.
    Na primer: ako kažemo „Pod pretpostavkom da sutra neće padati kiša, organizovaćemo izlet.“ – mi još ne znamo da li kiša zaista neće padati, ali tu ideju privremeno prihvatamo kao osnovu.
  2. Nesiguran, ali verovatan sud o stvarnosti
    Ovaj pojam se koristi kada nešto procenjujemo na osnovu iskustva, logike ili intuicije, ali ipak nemamo potpuno siguran dokaz.
    Na primer: „Moja pretpostavka je da kasni zbog gužve u saobraćaju.“
  3. Element u naučnom ili logičkom zaključivanju
    U nauci i logici često postoji skup početnih stavova koji se uzimaju kao osnov.
    U tom kontekstu, ovaj izraz može biti blizak pojmovima kao što su „hipoteza“, „premisa“ ili „polazni uslov“.
  4. Neizrečena ideja koja utiče na ponašanje
    Ponekad ljudi postupaju na osnovu stvari koje nikada nisu jasno formulisali, ali su u mislima prisutne kao neproverene polazne tačke.
    Na primer: neko može imati neosvešćenu ideju da ga „svi osuđuju“, pa se povlači iz društva – iako ta procena nije nužno tačna.

Važno je razumeti da ovaj pojam uvek podrazumeva određeni stepen neizvesnosti. To nije isto što i činjenica – to je ono što smatramo da je tačno, ali što bi, uz nove informacije, moglo da se promeni.

Poreklo reči Pretpostavka

Reč „pretpostavka“ složenica je karakteristična za slovenski jezički prostor. Nastaje kombinovanjem nekoliko delova:

  • prefiksa „pret-“
  • osnove „postav-“ (od glagola postaviti / postavljati)
  • sufiksa „-ka“, koji često označava imenicu nastalu od radnje ili stanja (npr. „postavka“, „izjava“, „napomena“).

Da bismo razumeli nastanak, korisno je da se vratimo na glagol „pretpostaviti“:

  • „postaviti“ – znači nešto staviti, namestiti, odrediti na određeno mesto ili u određeni položaj; u apstraktnom smislu i „postaviti tvrdnju“ ili „postaviti zadatak“;
  • „pret-“ kao prefiks – u ovom spoju označava ideju „pre“, „ispred“ ili „iznad“ nečega.

Kada se kaže „pretpostaviti“, u značenju „smatrati nešto unapred tačnim“, suštinski činimo sledeće: pre nego što proverimo, mi „postavimo“ neku misao kao da važi. Iz tog procesa nastaje imenica:

  • „pretpostavka“ – ono što je prethodno postavljeno (u mislima), što je uzeto kao osnova pre nego što je do kraja provereno.

Istorijski gledano, ovakve složenice su tipične za slovenske jezike, koji rado grade nove pojmove dodavanjem prefiksa i sufiksa na domaće glagole i imenice. U ovom slučaju, ne radi se o direktnom preuzimanju iz latinskog ili grčkog, već o unutrašnjem tvorbenom procesu:

  • pret + postav + ka → pretpostavka

Zanimljivo je i to da glagol „pretpostaviti“ u srpskom jeziku ima i drugo značenje: „dati nekom prednost nad drugim“ (npr. „pretpostavio je jednog kandidata drugom“). Ipak, imenica „pretpostavka“ u standardnom jeziku vezuje se pre svega za značenje „assumption“ (ono što se uzima kao važeće), a ne za ideju „davanja prednosti“.

Upotreba reči Pretpostavka

Ovaj pojam se koristi u raznim sferama života – od svakodnevnog govora do naučnih tekstova. Možemo razlikovati nekoliko tipičnih situacija:

  1. U svakodnevnom razgovoru
    Koristi se kada objašnjavamo da nešto ne znamo pouzdano, ali verujemo da je verovatno tako:
    1. „Moja pretpostavka je da je otišla kući.“
    2. „Sve je to zasnovano na jednoj pogrešnoj pretpostavci.“

U ovakvim rečenicama ona naglašava da govorimo o nečemu što nije proverena činjenica.

  1. U nauci i istraživanjima
    U naučnom radu često postoji skup početnih ideja, od kojih polazi dalja analiza.
    Tu se često govori o:
    1. početnoj pretpostavci,
    2. radnoj pretpostavci,
    3. teorijskoj pretpostavci.

U ovom kontekstu, pojam je blizak ili čak preklopljen sa pojmom hipoteze, i služi da označi ono što se proverava eksperimentom, analizom ili posmatranjem.

  1. U logici i matematici
    U formalnim dokazima počinje se od datih premisa ili uslova.
    Rečenice tipa „Neka važi sledeća pretpostavka…“ u matematici označavaju uslove koje privremeno prihvatamo da bismo izveli zaključak.
    Na primer: „Pod pretpostavkom da je niz konvergentan, pokažimo da…“
  2. U pravu i društvenim sistemima
    Postoje pojmovi kao što su:
    1. pravna pretpostavka – ono što pravo uzima kao važeće dok se ne dokaže suprotno;
    2. pretpostavka nevinosti – ideja da se svaka osoba smatra nevinom dok se krivica ne dokaže.

U ovim slučajevima, pojam ima veliku težinu, jer utiče na odluke, presude i odnos društva prema pojedincu.

  1. U psihologiji i međuljudskim odnosima
    Ljudi vrlo često polaze od sopstvenih procena o tuđim namerama, osećanjima ili mišljenjima – i te procene su često neizrečene.
    Kada se kaže da neko „živi u sopstvenim pretpostavkama“, sugeriše se da je sklon da puno toga zamišlja, a malo proverava.

U svim ovim slučajevima zajedničko je da ova reč uvek označava nešto što je privremeno, proverljivo i potencijalno pogrešivo.

Sinonimi i antonimi

Sinonimi

Neke reči su bliske značenju ovog pojma, ali nisu uvek potpuno zamenjive. Važno je razumeti nijanse:

  1. Hipoteza
    Koristi se najčešće u naučnom kontekstu. Hipoteza je organizovana, jasno formulisana ideja koja se proverava istraživanjem. Svaka hipoteza je pretpostavka, ali nije svaka pretpostavka istovremeno i hipoteza – svakodnevne procene ne moraju biti naučno formulisane.
  2. Nagađanje
    Ovde se naglašava veća doza neizvesnosti i nasumičnosti. Nagađanje je pretpostavka sa slabim osloncem u dokazima ili logici, često zasnovana na osećaju ili sreći.
  3. Premisa
    U logici, premisa je polazna tvrdnja od koje se kreće u zaključivanju. U formalnim dokazima ona je često jasno navedena i ima specifično mesto u strukturi argumenta.
  4. Pretpostav – (u širem smislu: predpostavka / predpostaviti – kao pogrešan zapis)
    Ovo je zapravo česta pravopisna greška, pa nije pravi sinonim, više napomena: pravilno je „pretpostavka“, ne „predpostavka“.
  5. Polazni uslov / početni uslov
    U matematici i fizici kaže se „početni/uslov“, ali u svakodnevnom jeziku čovek bi to opisao i kao „pretpostavku od koje krećemo“.
  6. Sumnja / verovanje / procena
    U nekim kontekstima ove reči mogu preuzeti sličnu ulogu, ali svaka dodaje svoju nijansu:
    • sumnja – ističe nepoverenje,
    • verovanje – naglašava uverenost,
    • procena – naglašava racionalnu ili iskustvenu osnovu.

Antonimi

Suprotno značenje predstavljaju reči koje označavaju sigurnost, provjerenost i činjenično stanje:

  1. Činjenica
    Ono što je provereno, dokazano i opšteprihvaćeno kao istinito. Za razliku od pretpostavke, činjenica ne počiva na „možda“, već na čvrstim dokazima.
  2. Dokaz
    Argument, podatak ili skup podataka koji potvrđuje neku tvrdnju. Dokaz pretvara pretpostavku u prihvaćenu istinu (barem privremeno, dok se ne dokaže suprotno).
  3. Izvesnost / sigurnost
    Stanje u kome više nema mesta za sumnju. Dok pretpostavka živi u području mogućeg, izvesnost pripada području utvrđenog.
  4. Realnost / stvarnost
    U širem smislu, može se reći da je pretpostavka vezana za ono što mislimo o svetu, dok realnost predstavlja ono što svet zaista jeste, nezavisno od naših ideja.

Primeri upotrebe u rečenicama

U sledećim primerima različiti oblici ove reči biće istaknuti punomasnim stilom:

  1. Moja osnovna pretpostavka bila je da svi imaju iste informacije, ali ispostavilo se da nisu.
  2. Bez jasne pretpostavke teško je započeti ozbiljno istraživanje.
  3. Pod pretpostavkom da će projekat biti odobren, već smo počeli da planiramo naredne korake.
  4. Mnoge rasprave propadaju jer se zasnivaju na netačnim pretpostavkama.
  5. Njegova pretpostavka o tuđim namerama pokazala se kao potpuno pogrešna.
  6. Ako je ova pretpostavka tačna, onda naš zaključak dobija sasvim drugo značenje.
  7. Sama činjenica da postoji toliko pretpostavki govori da nemamo dovoljno dokaza.
  8. U matematičkom dokazu jasno se navodi svaka pretpostavka od koje se polazi.
  9. Sud je odbio da presudu zasnuje samo na jednoj neproverenoj pretpostavci.
  10. Kada uklonimo sve pogrešne pretpostavke, često dobijemo jednostavniju sliku problema.

Zanimljivosti

Nekoliko zanimljivih stvari u vezi sa ovom rečju i njenom upotrebom:

  1. Česta pravopisna zamka
    Mnogi greškom pišu „predpostavka“, verovatno zbog toga što čuju glas d u govoru. Pravilno je isključivo „pretpostavka“, jer dolazi od pret- + postaviti.
  2. Središnji pojam u logici i raspravama
    U logici i argumentaciji, često se kaže: „Osnovni problem tvog zaključka je pogrešna pretpostavka.“
    To pokazuje da, ako polazna ideja nije tačna, ni zaključak ne može biti pouzdan – čak i ako je način razmišljanja formalno ispravan.
  3. Važna u pravu – pretpostavka nevinosti
    Jedan od ključnih principa savremenog pravosuđa je „pretpostavka nevinosti“. To znači da se svaka osoba smatra nevinom dok se ne dokaže suprotno. Ovaj princip štiti pojedinca od neosnovanog proglašavanja krivim.
  4. Psihološki efekat pretpostavki
    Ljudi često ne primećuju koliko njihovih odluka počiva na neproverenim idejama. Često reagujemo ne na stvarne činjenice, već na ono što mislimo da se dešava. U međuljudskim odnosima to može voditi nesporazumima, svađama i nepotrebnim konfliktima.
  5. U nauci: od pretpostavke do teorije
    Veliki deo naučnog napretka započinje nekom smelom idejom koja je u početku tek pretpostavka. Vremenom, kroz eksperimente i dokaze, ona može prerasti u opšteprihvaćenu teoriju – ili biti potpuno odbačena.
  6. Jezička ekonomija
    Često se u govoru umesto dužeg objašnjenja („moja ideja zasnovana na neproverenim podacima“) jednostavno kaže: „Moja pretpostavka je…“. Time se jednom rečju sažima složen mentalni proces.

Zaključak

Reč „pretpostavka“ pripada onom delu rečnika koji opisuje kako mislimo, a ne samo šta vidimo. Ona označava polaznu ideju, privremeno prihvaćen stav ili procenu koja još nije prerasla u činjenicu. Kroz nju se lepo vidi razlika između onoga što je provereno i onoga što tek treba proveriti.

Razumevanje ovog pojma pomaže da:

  • jasnije razdvojimo činjenice od procena,
  • pažljivije proveravamo na čemu zasnivamo svoje odluke,
  • bolje analiziramo argumente u raspravama, nauci i javnom životu,
  • budemo svesniji sopstvenih mentalnih modela i mogućih zabluda.

Kada znamo da je nešto samo pretpostavka, već smo načinili važan korak ka razboritijem razmišljanju: otvorili smo prostor da to proverimo, ispravimo ili potvrdimo. Upravo tu leži snaga ovog pojma u jeziku i načinu mišljenja.