Značenje reči: Razboritost

Razboritost: Poreklo, značenje, upotreba i primeri

Šta znači reč: razboritost?

Razboritost označava osobinu čoveka da promišljeno, mudro i razumno donosi odluke. To je sposobnost da se u datoj situaciji postupa smireno, bez brzopletosti i sa pažljivim razmatranjem posledica. Ova osobina se često povezuje sa unutrašnjom zrelošću i sposobnošću da se postupa s merom, ravnotežom i etičkom odgovornošću.

U kontekstu svakodnevnog života, razborit čovek je onaj koji:

1. Ne donosi odluke ishitreno – ume da sačeka pravi trenutak, analizira činjenice i sagleda situaciju iz više uglova.
2. Razume granice između emocija i razuma – zna kada je važno slušati srce, a kada um.
3. Poštuje moralne i društvene norme – ponaša se odgovorno prema sebi i drugima.
4. Procjenjuje posledice – razmišlja o dugoročnim rezultatima svojih odluka.
5. Zadržava prisebnost – i u složenim, stresnim situacijama ostaje miran i odlučuje racionalno.

U širem smislu, ova reč označava i mudrost življenja – sposobnost da se sačuvaju dostojanstvo, poštovanje i ravnoteža, čak i kada su okolnosti nepovoljne.

Poreklo reči: razboritost

Reč razboritost potiče iz slovenskih jezika, a njen koren je glagol razboriti se, što znači “dozvati se razumu”, “sabrati se”, “doći do svesti”.

Etimološki gledano:

• “Raz-“ je prefiks koji označava odvajanje, razlaganje ili usmeravanje nečega.
• “Bor” se dovodi u vezu sa staroslavenskom rečju za “um”, “misaonu snagu” ili “duhovno rasuđivanje”.
• Sufiks “-itost” dodaje se kako bi se od prideva formirala imenica koja označava osobinu ili stanje.

Dakle, razboritost doslovno znači “sposobnost rasuđivanja” ili “stanje u kome je um usmeren ka mudrosti”.

U istoriji srpskog jezika, ova reč je imala važnu ulogu u književnosti, posebno u moralističkim i poučnim tekstovima, gde se smatrala jednom od najvažnijih vrlina čoveka.

Upotreba reči: razboritost

Ova imenica se koristi u različitim kontekstima, najčešće kada se govori o ponašanju, donošenju odluka, međuljudskim odnosima i karakteru neke osobe.

Najčešći načini upotrebe:

1. U opisivanju karaktera: “On je čovek velike razboritosti.”
2. U savetodavnom tonu: “U ovakvim situacijama neophodna je razboritost.”
3. U suprotstavljanju nepromišljenosti: “Bolje je postupiti s razboritošću nego rizikovati.”
4. U filozofskim i etičkim raspravama: “Razboritost je vrlina sredine, između kukavičluka i brzopletosti.”

Važno je napomenuti da je ovo reč koja se uglavnom koristi u književnom i formalnijem jeziku. Ipak, njena vrednost i značenje su univerzalni i svakodnevno primenljivi.

Sinonimi i antonimi

Sinonimi (reči sličnog značenja):

• Promišljenost – naglašava sposobnost dubljeg razmišljanja pre delovanja.
• Mudrost – šire značenje koje uključuje i životno iskustvo.
• Opreznost – ističe aspekt pažljivog postupanja.
• Pribranost – naglašava emocionalnu kontrolu.
• Samosvest – ukazuje na svest o sopstvenim postupcima i posledicama.

Antonimi (reči suprotnog značenja):

• Isključivost – naglašava nefleksibilnost i rigidnost.
• Neodgovornost – ukazuje na zanemarivanje posledica.
• Brzopletost – donosi se odluka bez promišljanja.
• Naivnost – nedostatak sposobnosti da se sagledaju sve strane.
• Lakomislenost – postupanje bez dubokog razmišljanja.

Primeri upotrebe u rečenici

1. Njena razboritost u kriznim situacijama zadivljuje sve oko nje.
2. Potrebno je više razboritosti pri donošenju ovako važnih odluka.
3. Nije govorio mnogo, ali iz njegovih reči zračila je razboritost.
4. Razborit čovek uvek razmisli pre nego što reaguje.
5. Njegova razborita odluka spasla je ceo tim od neuspeha.
6. Iako mlad, postupao je s neverovatnom razboritošću.
7. Pokazala je razboritost time što nije odgovorila uvredom.
8. Razboritostima se ne uči iz knjiga, već iz života.
9. Oduvek je voleo da ističe razboritost kao najvišu vrlinu.
10. Bez razboritog rasuđivanja, i najbolja namera može da nanese štetu.

Zanimljivosti

• U antičkoj filozofiji, razboritost je bila jedna od četiri kardinalne vrline (uz pravednost, hrabrost i umerenost). Platon i Aristotel su je smatrali ključnom za izgradnju moralne ličnosti.
• U srednjovekovnoj hrišćanskoj misli, razboritost je bila smatrana “majkom svih vrlina”, jer bez nje nijedna druga nije mogla da se pravilno sprovede.
• U jezicima poput latinskog i starogrčkog, postoje bliske reči: prudentia (lat.) i phronesis (grč.) – koje takođe označavaju praktičnu mudrost i promišljenost.
• U savremenoj psihologiji, razboritost se ponekad povezuje s pojmom emocionalne inteligencije – sposobnošću da se emocije prepoznaju i konstruktivno koriste u donošenju odluka.

Zaključak

Razboritost je više od reči – ona je vrlina koja čini osnovu stabilnog, etičnog i smirenog načina života. U vremenu kada brzina i impulsivnost često preuzimaju primat, ova osobina podseća na važnost promišljenosti, mudrog rasuđivanja i unutrašnje ravnoteže.

Negovati razboritost ne znači biti nesiguran, već znati kada zastati, razmisliti i postupiti s dostojanstvom. Bilo da se koristi u filozofiji, književnosti ili svakodnevnom govoru, ona ostaje osobina koja se poštuje, traži i ceni – tiho, ali snažno.