Značenje reči: Samoljublje

Samoljublje: Poreklo, značenje, upotreba i primeri

Šta znači reč: Samoljublje?

Samoljublje je složen pojam koji označava sklonost čoveka da preterano voli samoga sebe i da vlastite interese stavlja iznad interesa drugih ljudi. U najjednostavnijem obliku, to je ljubav prema samom sebi, ali ne u zdravom smislu samopoštovanja, već u obliku pretjerane usmerenosti ka sebi.

Možemo razlikovati nekoliko dimenzija samoljublja:

1. Psihološka dimenzija – odnosi se na način na koji osoba vrednuje sebe i svoje postupke. Samoljublje tada može prerasti u narcizam, odnosno u osećaj da je čovek važniji od drugih.
2. Moralna dimenzija – u etičkim raspravama samoljublje se često posmatra kao suprotnost nesebičnosti, jer onaj ko voli sebe preko svake mere zanemaruje dobrobit zajednice.
3. Društvena dimenzija – u međuljudskim odnosima samoljublje se prepoznaje kao težnja da se stalno ističu sopstvene zasluge, a da se tuđi doprinos potcenjuje.

Važno je naglasiti da postoji i razlika između samopoštovanja (pozitivnog odnosa prema sebi) i samoljublja (negativnog oblika preterane ljubavi prema sebi).

Poreklo reči: Samoljublje

Reč „samoljublje“ nastala je u srpskom jeziku kao složenica. Sastoji se iz dva dela:

• „samo“ – označava „sebe, samoga sebe, vlastitu ličnost“.
• „ljublje“ – izvedeno od glagola „ljubiti“, što znači „voleti, osećati naklonost“.

Dakle, bukvalno značenje ove reči je „ljubav prema samome sebi“.

U starijem jeziku i narodnoj književnosti pojam se često koristio u moralno-negativnom smislu, kao sinonim za sujetu i taštinu. U pravoslavnoj i hrišćanskoj etici samoljublje se smatra jednom od osnovnih prepreka duhovnom životu, jer odvraća čoveka od skromnosti i saosećanja.

U filozofiji, još od antičkih vremena, postojala je rasprava o odnosu između brige o sebi i preteranog samoljublja. Na primer, Aristotel je razlikovao „prirodnu ljubav prema sebi“, koja vodi ka dostojanstvu, i „nezdravu ljubav prema sebi“, koja vodi ka pohlepi i oholosti.

Upotreba reči: Samoljublje

U svakodnevnom govoru reč se upotrebljava kada želimo da opišemo osobu koja:

1. Neprestano ističe svoje zasluge.
2. Teži da sebe stavi u centar pažnje.
3. Vodi računa isključivo o sopstvenoj koristi.
4. Omalovažava druge zarad sopstvenog isticanja.

Na primer, u rečenici: „Njegovo samoljublje mu nije dozvolilo da prihvati kritiku“, jasno se vidi kako se termin koristi u negativnom kontekstu.

U književnosti i filozofiji reč se često upotrebljava da opiše unutrašnji sukob čoveka između altruizma i egoizma.

Sinonimi i antonimi

Sinonimi:

• Narcizam – pojam koji potiče iz grčke mitologije, označava opsesivnu ljubav prema sebi.
• Egoizam – usmerenost na sopstvene interese i dobit.
• Taština – želja da se bude priznat i cenjen zbog spoljašnjih osobina.
• Oholost – uzdizanje sebe iznad drugih.

Antonimi:

• Nesebičnost – spremnost da se dobrobit drugih stavi ispred lične koristi.
• Skromnost – sposobnost da se sopstvene vrednosti ne preuveličavaju.
• Altruizam – briga za druge ljude i njihovu sreću.
• Samopoštovanje – zdrava, uravnotežena ljubav prema sebi, koja nije na štetu drugih.

Primeri

Evo deset primera upotrebe reči u različitim oblicima:

1. Njegovo samoljublje ga je nateralo da se posvađa i sa najbližima.
2. U očima kolega, njeno samoljublje izgledalo je kao preterana želja za slavom.
3. Kada se prepustiš samoljublju, zaboravićeš šta znači prava prijateljska podrška.
4. Njihova rasprava se završila zbog njegovog samoljublja, a ne zbog stvarnog razloga.
5. Niko nije želeo da sarađuje sa njim jer je samoljubljem rušio timski duh.
6. Pesnik je u svojim stihovima često kritikovao ljudsko samoljublje i sujetu.
7. Ona je toliko opijena sopstvenim samoljubljem da ne primećuje potrebe drugih.
8. Bez skromnosti, samoljublje lako prerasta u oholost.
9. Njegovo prikriveno samoljublje otkrilo se tek kada je stekao moć.
10. U svakom društvu postoji neko čije samoljublje zasenjuje sve ostale vrline.

Zanimljivosti

• U hrišćanskoj literaturi samoljublje se smatra „korenskom strašću“, iz koje proizilaze i druge mane poput zavisti, pohlepe i gordosti.
• U psihologiji se često razmatra odnos samoljublja i narcizma, pri čemu se narcizam definiše kao ekstremni oblik samoljublja.
• U savremenoj kulturi i medijima, društvene mreže često se povezuju sa razvojem modernih oblika samoljublja, jer podstiču stalno samopromovisanje i potrebu za divljenjem.
• Filozof Žan Žak Ruso pravio je razliku između „amour de soi“ (prirodne ljubavi prema sebi, koja je zdrava) i „amour-propre“ (društvene, sujetne ljubavi prema sebi, koja vodi ka zavisti i nadmetanju).

Zaključak

Samoljublje je reč koja nosi snažnu moralnu i psihološku težinu. Iako u osnovi podrazumeva ljubav prema sebi, u svakodnevnom jeziku gotovo uvek ima negativnu konotaciju. To nije isto što i samopoštovanje – dok jedno vodi ka zdravom razvoju ličnosti, drugo može da vodi ka izolaciji, taštini i egoizmu.

Razumevanje ovog pojma pomaže nam da bolje razlikujemo granicu između brige o sebi i sebičnosti. U društvenom i ličnom životu, umerenost je ključ – voleti sebe je potrebno, ali ne na štetu drugih.