Rečnikopedija

PRETRAGA

Značenje reči: Realnost

Realnost: Poreklo, značenje, upotreba i primeri

Šta znači reč „realnost“?

Kada govorimo o pojmu realnost, mislimo na ono što zaista postoji nezavisno od naših misli, želja ili uverenja. Drugim rečima, to je ono što je stvarno, a ne zamišljeno ili iluzorno.

Da bismo bolje razumeli, možemo razlikovati nekoliko nivoa značenja:

  1. Opšte značenje – realnost je ukupnost svega što postoji, bez obzira da li je čovek svestan toga ili ne.
  2. Filozofsko značenje – realnost je suprotnost prividu i iluziji; to je ono što ostaje kao istinito i postojano kada uklonimo subjektivne utiske.
  3. Psihološko značenje – u psihologiji se realnost posmatra i kao sposobnost čoveka da razlikuje ono što je stvarno od onoga što je samo plod mašte ili želje.
  4. Svakodnevno značenje – u svakodnevnom govoru, reč se često koristi da označi objektivne životne okolnosti („suočiti se sa realnošću“).

Dakle, realnost je sve ono što jeste – svet oko nas, događaji, predmeti, odnosi – bez obzira da li ih mi priznajemo ili pokušavamo da ih ignorišemo.

Poreklo reči „realnost“

Reč realnost potiče iz latinskog jezika. Koreni se nalaze u latinskoj reči res, što znači „stvar“. Iz te osnove razvijeni su pojmovi realis („stvaran“) i realis status („stvarno stanje“).

Preko srednjovekovnog latinskog i starofrancuskog jezika (réalité), izraz je ušao u mnoge evropske jezike, pa tako i u srpski, preko nemačkog (Realität) i francuskog.

Interesantno je da se u filozofiji Srednjeg veka vodila rasprava između realista i nominalista. Realisti su tvrdili da opšti pojmovi, poput „čovek“ ili „pravda“, postoje u realnosti nezavisno od pojedinačnih primera, dok su nominalisti smatrali da postoje samo pojedinačne stvari, a da su pojmovi samo imena koja im mi dajemo. Upravo iz tih filozofskih rasprava termin je postao standardni u jezicima Evrope.

Dakle, istorijski gledano, reč realnost je usko vezana za pojam „stvari koje zaista postoje“ – nasuprot zamišljenim, nestvarnim ili izmišljenim pojavama.

Upotreba reči „realnost“

Reč se koristi u različitim kontekstima, a evo najčešćih:

  1. U filozofiji – da označi postojanje nezavisno od ljudske svesti („Realnost ne zavisi od toga da li je mi prepoznajemo ili ne“).
  2. U nauci – da bi se razlikovalo ono što je objektivno dokazivo od hipoteza i pretpostavki.
  3. U umetnosti – kada se govori o odnosu između umetničkog dela i stvarnog života („film može da prikaže surovu realnost“).
  4. U psihologiji – kao deo „testa realnosti“, sposobnosti da razlikujemo unutrašnje doživljaje od spoljašnjeg sveta.
  5. U svakodnevnom jeziku – u smislu životnih okolnosti („moramo da prihvatimo realnost takvu kakva jeste“).

Sinonimi i antonimi

Da bi se reč jasnije razumela, korisno je uporediti je sa sličnim i suprotnim pojmovima.

Sinonimi:

Antonimi:

Razlika se lepo vidi u poređenju: dok „realnost“ znači ono što jeste, „iluzija“ označava ono što izgleda kao da jeste, ali zapravo nije.

Primeri u rečenicama

Evo deset primera gde se reč javlja u različitim oblicima:

  1. Realnost nas često iznenadi kada se ne poklopi sa našim očekivanjima.
  2. On je morao da se suoči sa realnošću nakon što su njegove iluzije nestale.
  3. Svaka umetnost na svoj način pokušava da protumači realnost.
  4. Život u selu ima jednu vrstu realnosti koju grad nikada ne može pružiti.
  5. Njegova vizija budućnosti bila je daleko od svake realnosti.
  6. Naučnici uvek pokušavaju da eksperimente usklade sa realnošću prirodnih zakona.
  7. Ona je bežala u maštu, ali ga je realnost uvek vraćala na zemlju.
  8. Kada se probudimo iz sna, vraćamo se u svet realnosti.
  9. Surova realnost rata često je tema istorijskih romana.
  10. Filozofi se i dalje raspravljaju da li je svet koji vidimo jedina realnost ili postoji nešto iza nje.

Zanimljivosti

  • U popularnoj kulturi izraz „virtualna realnost“ (VR) označava simulaciju stvarnog sveta pomoću tehnologije. Time je reč dobila i jedno sasvim moderno značenje.
  • U svakodnevnom govoru često kažemo „to je surova realnost“ kao pojačanje da istaknemo težinu situacije.
  • Psiholozi koriste termin „gubitak osećaja za realnost“ kao jedan od simptoma kod određenih mentalnih poremećaja.
  • U literaturi se javlja i izraz „realistična umetnost“, koja teži da što verodostojnije prikaže realnost života običnih ljudi.

Zaključak

Reč realnost je mnogo više od običnog termina – ona u sebi sadrži filozofsku dubinu, istorijsko nasleđe i praktično značenje. Od Srednjeg veka do današnjih dana, ostala je ključna u pokušajima da čovek razume svet koji ga okružuje. Njome označavamo ono što zaista postoji, za razliku od iluzije ili fikcije. Bez obzira da li se koristi u filozofiji, psihologiji, umetnosti ili običnom razgovoru, ona uvek nosi poruku da postoje granice između željenog i stvarnog, između sna i jave.